Uskoro četiri nova tužilaštva specijalizovana za korupciju

Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) u narednom periodu dobiće četiri nova regionalna odeljenja, specijalizovana za borbu protiv korupcije – u Beogradu, Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

Foto: Beta

Foto: Beta

U tim odeljenjima radiće posebno edukovani tužioci, kojima će finansijski forenzičari pomagati u krivičnom gonjenju osumnjičenih za finansijski kriminal i koruptivna krivična dela, dok će se za komplikovane slučajeve korupcije, koji zahtevaju posebno angažovanje, formirati „udarne grupe“ (task force-task forse).

Te strukturne i organzacione promene u tužilaštvu pratiće i izmene Krivičnog zakonika (KZ) kojima će se uvesti osam novih krivičnih dela protiv privrede i reformisati krivična dela protiv službene dužnosti, jer će upravo ona biti u nadležnosti TOK i četiri posebna odeljenja.

„KZ ovde predstavlja kvalitetnu municiju, dok sa druge strane organziaciona struktura koju ćemo uvesti predstavlja veoma dobro oružje odakle će ova municija biti pucana“, smatra državni sekretar u Ministarstvu pravde Radomir Ilić.

On je u izjavi za Tanjug napomenuo da će ova „moćna struktura omogućiti ne samo da se efikasno hapse kriminalci, već i da im se oduzima imovina, a time i spašava bruto društveni proizvod zemlje“.

Pomenute izmene predviđene su novim Zakonom o organzaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije koji bi Srbija trebalo da usvoji ove jeseni.

Državni sekretar je napomenuo da taj zakon predstavlja konkretizaciju Strategije istraga finansijskog kriminala, koju je prošle godine usvojila Vlada Srbije i kao ispunjavanje obaveza iz Poglavlja 23.

Preko tog zakona, kako je naveo, Srbija prvi put pristupa borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije na sveobuhvatan način povezujući policiju, javnog tužioca, sud i brojne druge državne organe relevantne za borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Ilić je ukazao da će četiri posebna odeljenja tužilaštva biti zadužena za krivično gonjenje najvećeg broja krivičnih dela korupcije u zemlji, dok će se korupcijom na „najvišem nivou“ i dalje baviti TOK.

Ukazujući da TOK i četiri regionalna centra neće raditi kao do sada, državni sekretar je naveo da će oni primeniti novu metodologiju i novi pristup radu.

„U okviru TOK i četiri regionalna centra postojaće službenici za vezu zaduženi za efikasnu saradnju i razmenu informacija sa drugim državnim organima. Više od 20 drugih državnih organa daće svoje oficire za vezu sa tužilaštvima i preko njih će protok informacija ići mnogo brže i kvalitetnije“, ukazao je Ilić.

Prema Nacrtu zakona, obavezu da odrede službenika za vezu imaće Poreska uprava, Poreska policija, Uprava carina, Narodna banka Srbije, Uprava za sprečavanje pranja novca, Agencija za privredne registre, Centralni registar hartija od vrednosti, Agencija za privatizaciju, Državna revizorska institucija, Služba za katastar nepokretnosti.

Takođe, tu obavezu imaće i Agencija za borbu protiv korupcije, Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Republička direkcija za imovinu Republike Srbije i Uprava za javne nabavke.

Ilić je takođe ukazao da je od najznačajnih novina koju predviđa budući zakon „udarna grupa“ koju će formirati tužilac za komplikovane predmete u kojima biti potrebno razmeniti veliki broj informacija i imati stalan pristup svim akterima uključenim u gonjenje.

„Ako se radi o nekom krivičnom delu korupcije na jugu Srbije – udarnu grupu će formirati posebno odeljenje čije je sedište u Nišu. U zavisnosti od slučaja na kojem se radi i konkretnog zadatka, u sastavu grupe naći će se pored policije i tužilaštva i zaposleni u državnim i drugim organima (na primer katastra ili Agencije za borbu protiv koruocije)… svi oni će sedeti za jednim stolom i u realnom vremenu razmenjivati informacije“, naveo je Ilić.

Na taj način će se, kako je naglasio, brzo pribavljati kvalitetni dokazi koji mogu valjano da budu prezetnovani na sudu.

Ilić je istakao da će u TOK i četiri regionalna odeljenja biti stalno zaposleni finansijki forenzičari.

To su, kako je naveo, stručnjaci koji veoma dobro razumeju tokove novca i mogu da kroz papire vide da li je bilo kršenja propisa, kriminala…

„Oni će kao savetnici pomagati javnom tužiocu da donese odluku da li da krene u postupak i pomagati mu da pribavi što kvalitetnije dokaze i da na sudu te dokaze prezentuje“, napomenuo je Ilić.

Ovaj zakon trebalo bi da se nađe pred poslanicima Narodne skupštine na jednom od zasedanja ove jeseni.

Nakon usvajanja zakona, Republičko javno tužilaštvo i drugi nadležni organi opredeliće koji će se tužioci naći u posebnim tužilaštvima.

Ilić očekuje da to budu najiskusniji tužioci iz postojećih viših javnih tužilaštava i mlađi tužioci iz osnovnih javnih tužilaštava koji pokazuju sposobnost i afinitet da se bave, kako je naveo, tom najtežom oblasti korupcije i organizovanog kriminala.

Izabrani tužioci će proći specijalnu – unapređenu obuku na Pravosudnoj akademiji u toku iduće godine, a početak njihog rada očekuje se krajem 2017. ili početkom 2018. godine.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar