Više od 60 odsto pacijenata Urgentnog nisu hitni slučajevi

U urgentnom centru u Beogradu, koji dnevno primi 800-1.000 pacijenata, velike su gužve, a statistika pokazuje da čak 60-70 odsto pacijenata, realno nisu za Urgentni centar i treba da se vrate na primarnu zdravstvenu zaštitu, izjavio je danas direktor urgentnog centra Marko Ercegovac.

Foto: Beta

Foto: Beta

„Statistika Urgentnog centra pokazuje da oko 10-15 odsto pacijenata dnevno bude doveženo od strane Hitne pomoći, 10-15 odsto pacijenata dođe svojim prevozom, a ostatak, 60-70 odsto, realno nisu za Urgentni centar i treba da se vrate na primarnu zdravstvenu zaštitu“, rekao je Ercegovac za RTS.

Ističe da, naravno, uvek postoje prioriteti i oni koji su manji prioriteti čekaju i da će najteži slučajevi uvek biti zbrinuti najbrže.

Ercegovac kaže da 350.000 pacijenata Urgentnog centra godišnje pokazuju da su ogromne gužve, jer taj centar pokriva na neki način, kako je rekao, više od 50 odsto svih pacijenata zdravstvenih osiguranika na teritoriji Beograda, ali i da najteži slučajevi, iz cele Srbije, BiH.

„Naravno, mi smo centar tranzitne rute, tako da i ceo tranzit dolazi. Takođe, najstariji sugrađani koje dovoze iz staračkih domova u Urgentni centar sa teritorije cele Srbije, uglavnom iz privatnih ustanova“, rekao je Ercegovac.

Objašnjava da je problem gerijatrijskih ustanova, u suštini staračkih domova, dominantan, jer takvi pacijenti su višestrukih različitih problema i zahtevaju duže vreme boravka u Urgentnom centru, a frekvencija pacijenata je, ističe, velika, te da njegova ustanova nema mogućnost zbrinjavanja na duže staze.

Kada je reč o proširenju samog Urgentnog, Ercegovac kaže da jednostavno ne može mnogo da se menja, prvenstveno jer je zgrada pod zaštitom, ali i da je pokrenut postupak proširenja prijema trijažnog dela.

„To je u suštini srž priče, to znači da će se proširiti prvi deo, gde će biti smešteni pacijenti koji zahtevaju multidisciplinarni pristup u smislu da doktori dolaze ka pacijentu, a ne pacijent ka doktoru, kao što je bilo do sada“, rekao je direktor Urgentnog centra,

Sa druge strane, dodaje, biće zaposleni i lekari urgentne medicine, koji će istovremeno biti i trijažeri i prva lekarska pomoć i na taj način će se jasno razgraničiti koji su pacijenti stvarno za urgentni centar, a koji nisu i koji će biti vraćeni na nivo primarne zaštite.

Takođe, u toku je renoviranje ortopedske jedinice intenzivne nege, koja zahteva zbrinjavanje najtežih pacijenata ortopedske patologije, a u toku je i tender za angio salu, da bi skratilo vreme samog procesa, od samog pacijenta sa infarktom do same angio sale, jer, kako ističe, „tih 10-15 minuta stvarno je važno vreme“.

Urgentni centar nema dovoljno sestara i to, prema Ercegovcu, ostaje glavni problem, i pored toga što su im Ministarstvo zdravlja i Klinički centar izašli u susret i primljen je veliki broj sestara.

„Ali, to ostaje glavni problem, jer je i veliki broj sestara otišao, što u inostranstvo, što u ustanove koje definitivno imaju „lakšu priču“, rekao je Ercegovac.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • Biljana

    Nekoliko puta sam bila pratnja teškog bolesnika bez svesti. Dva puta sam čula diskusiju baba. Smisli da je nešto kao boli strašno a onda dobije sve preglede urgentno bez zakazivanja. Sramota neko treba da pravi selekciju urgentnosti.

Ostavite komentar