VOICE: Država zaobišla zakone u Bečeju
Kako bi po svaku cenu realizovala navodnu investiciju iz Kuvajta od 120 miliona američkih dolara u opštini Bečej, država Srbija je zanemarila zakone, proglasila rečno ostrvo u Bečeju državnom svojinom i poklonila ga opštini, piše danas Vojvodjanski istraživačko-analitički centar (VOICE).
Sve to država je uradila kako bi izašla u susret željama Kuvajćana koji su najavili da će izgraditi banjski i turistički kompleks u Bečeju, odnosno „ogroman akva park, spa, velnes, hotele, tržni centar i luksuzne vile sa bazenima“.
Prethodno su u maju 2015. godine ministar privrede Željko Sertić i predsednik opštine Bečej Vuk Radojević potpisali Memorandum o razumevanju sa kompanijama Alghanim national co. iz Kuvajta i Arab-invest doo iz Novog Sada.
Pre potpisivanja memoranduma, šeik Bašir Abdul Magid Alganem imao je sa saradnicima i sastanak u Beogradu s predsednikom Vlade Srbije Aleksandrom Vučićem.
Investitori su se obavezali da će formirati domaće preduzeće i u roku od 90 dana obezbediti 120 miliona američkih dolara, dok su se republička vlada i lokalna samouprava obavezale da će obezbediti 242.785 metara kvadratnih gradjevinskog zemljišta.
VOICE navodi da je „zanemarivanje“ zakona i propisa bilo potrebno kako bi se u planiranom paketu od više od 24 hektara gradskog gradjevinskog zemljišta namenjenog za prodaju investitorima iz Kuvajta našlo i više od sedam hektara vodnog zemljišta, inače neotudjivog javnog dobra u državnoj svojini.
U cilju kupovine zemljišta i realizacije projekta banjskog kompleksa u Bečeju predstavnik Alghanim National co. Bašir Al Ganim (Bashir Al-Ghanim) osnovao je dva preduzeća u Srbiji, od čega jedno sa domaćim partnerom.
Partner investitora iz Kuvajta je advokat Vladimir Galić, inače funkcioner Srpske napredne stranke i poslanik te partije u Skupštini Vojvodine.
Uprava za imovinu Vojvodine ocenila je da je Republički geodetski zavod trebalo da, po službenoj dužnosti, na spornoj katastarskoj parceli upiše prava javne svojine u korist Autonomne pokrajine Vojvodine, a ne da to proglasi državnom svojinom pa da je potom prepiše na lokalnu samoupravu, što je učinjeno.
Uprava za imovinu podsetila je da zakon nalaže da pravo svojine stiču osnivači nosioca prava korišćenja, što je u ovom slučaju pokrajina kao osnivač Javnog vodoprivrednog preduzeća Vode Vojvodine, koje je bilo nosilac prava korišćenja.
VOICE navodi da je rešenje Republičkog geodetskog zavoda, kojim se dozvoljava upis prava svojine u korist Republike Srbije bez prava korišćenja JVP Vode Vojvodine, upućeno Pokrajinskom javnom pravobranilaštvu koje se još nije oglasilo tim povodom.
Dodaje se da je nakon što je pravo svojine preneseno sa države na opštinu, tom vodnom zemljištu promenjena namena i ono je postalo gradjevinsko zemljište.
VOICE navodi da je to učinjeno zbog toga što vodno zemljište, prema domaćem zakonodavstvu, nije moglo da se ponudi na prodaju niti je na njemu dozvoljena gradnja.
Jedno od partnerskih domaćih preduzeća osnovao je Alen Basil Dajub (Dayoub), Novosadjanin sirijskog porekla, u partnerstvu sa dva sirijska državljanina.
Dajuba su mediji u nekoliko navrata predstavljali kao „bivšeg konzula Sirije u Rusiji“, koji se sada bavi ugostiteljstvom, humanitarnim radom preko Kluba sirijsko-srpskog prijateljstva i posredovanjem izmedju investitora iz arapskog sveta sa vlastima u Srbiji.
VOICE (www.voice.org.rs) je osnovalo Nezavisno društvo novinara Vojvodine.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.