Za pravovremeno a ne impovizovano reagovanje u vanrednim situacijama

Foto: Beta

Centar za evroatlantske studije (CEAS) upozorio je danas na neophodnost usvajanja Zakona o smanjenju rizika od elementarnih nepogoda i upravljanja vanrednim situacijama kako bi se pravovremeno a ne improvizovano reagovalo u slučaju kriza, poput nedavnih poplava.

Direktorka CEAS-a Jelena Milić je na konferenciji za novinare ocenila i da su nedavne poplave pokazale da Vlada Srbije nije učinila skoro ništa da unapredi sistem reagovanja u vanrednim situacijama kako bi se adekvatno postupalo.

„Inicijalne reakcije pokazuju da Vlada Srbije, iako je obezbedila adekvatan poltički okvir, nije učinila skoro ništa od planiranog da sistem reagovanja u vanrednim situacijama unapredi do te mere da on sam može da deluje redovno u vanrednim situacijama“, rekla je Milić. 

Ona je podsetila da je tokom prošle godine održana „prilično tiha i neprimetna javan rasprava o generalno dobrom Zakonu o smanjenju rizika od elementarnih i drugih nepogoda i upravljanju vanrednim situacijama“ ali da taj zakon nije stigao u parlament.

Milić je ukazala i da je neophodno otvoriti pitanje zašto taj zakon nija već usvojen „kao i šta su bile glavne prepreke i da li su pojedina ministarstva i Direkcije bile inertne ili direktno protiv novih rešenje jer bi time izgubile monopole i mogućnost većeg uvida u buđetske nadležnosti i stranu pomoć“.

Ona je preporučila svim akterima izbornog procesa da i u kampanji objašnjavaju javnosti značaj potreba usvajanja tog zakona i da ga predstave kao prioritet za buduću vladu.

Milić je ukazala i da se“od početka vlasti Tomislav Nikolića – Aleksandra Vučića u Srbiji vrlo često u redovnim situacijama vlada kao da su krizne“ dok se „neke stvarne krizne situacije rešavaju voluntaristički i ne saniraju se u skladu sa vladavinom prava, podelom vlasti i nadzorom nad sistemom bezbednosti“.

Milić je ocenila i da niz stratergija i dokumenata nisu usaglašeni sa procesom evropskih integracija Srbije a da je „partizacija umesto jačanja nezavisnih instiucija postala glavni način vladanja“.

„To omogućava stalnu proizvodnju kriza u realno redovnim situacijama, neutemeljenu proizvodnju panike i zastrašivanja gradjana, ponekad u realno složenim situacijama, uz konstantnu diskreditaciju i kriminalizaciju opozicije i drugih kritički nastrojenih aktera“, rekla je ona.

Prema njenim rečima, posledica takvog stanja je i konstantan pad podrške evropskim integracijama Srbije, o čemu se prvo izbegavalo govoriti da bi se od sredine 2015. kroz nekoliko objavljenih istraživanja to neumitno i pokazalo.

„Stiče se utisak da da mnogima u vladajućim strukturama to ide u prilog zbog straha od gubitka monopola i mogućnosti pljačke javne imovine ili od sudjenja za ratne zločine, te da ga direktno oni i podstiču“, rekla je Milić.

Ona je odsetila i da je prošle godine usvojen Individulani akcini plan partnerstva sa NATO koji , izmedju ostalog predvidja i jačanje saradnje u oblasti  upravljanja krizama i planiranja u vanrednim situacijama.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar