Zašto Advokatska komora Beograda ne prima diplomce sa privatnih fakulteta?

Ako ste završili fakultet za privredu i pravo ili, recimo, fakultet za pravo, javnu upravu i bezbednost, po svemu sudeći nećete moći da se upišete u imenik Advokatske komore Beograda. Kako objašnjava predsednik komore Slobodan Šoškić, ne može se svaka ustanova koja u svom nazivu sadrži reč pravo smatrati pravnim fakultetom. Isto važi i za upis u imenik advokatskih pripravnika.

Foto: Beta

Foto: Beta

Kada odbije nekog kandidata sa privatnog fakulteta, komora se odriče četiri hiljade evra koliko košta upisnina.

– Prepreka za upis nije činjenica da je neko završio privatni, već da nije završio pravni fakultet. Zakon o advokaturi, između ostalih, propisuje kao obavezan uslov posedovanje diplome pravnog fakulteta – kaže Šoškić.

On objašnjava da postoje mnogobrojne visokoškolske ustanove koje u svojim nazivima sadrže niz disciplina koje se, kako kaže, ne dopunjuju i mogu čak biti u suprotnosti sa pravom kao naukom.

– Imate, na primer, fakultet za pravo, bezbednost, administraciju i već iz samog naziva je jasno da nije reč o pravnom fakultetu. To nije samo terminološka, već suštinska razlika. Nauštrb prava, postoje neke druge discipline i samim tim ne postoje svi predmeti čije je polaganje obavezno na pravnom fakultetu. Sećam se jedne kandidatkinje koja je želela da se upiše u našu komoru, ali je, znajući za naš stav, nakon diplomiranja na nekom od fakulteta koji u svom nazivu imaju po četiri različite discipline, polagala obligacije, nasledno, krivično, građansko procesno pravo. Šta je to ako ne faktičko priznanje da činom diplomiranja zapravo nije stekla i diplomu pravnog fakulteta – kaže Šoškić.

Na spisku Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta nalazi se veliki broj privatnih visokoškolskih ustanova koje imaju studijske programe prava, ali i mnogih drugih disciplina. Šoškić je mišljenja da ovakve liste samo zamagljuju suštinu ovog problema.

– Kada bi državna ministarstva nauke, prosvete i obrazovanja radila svoj posao, ovog problema ne bi bilo. Takvo razmišljanje pogoduje svim negativnim posledicama koje donosi verifikacija fakulteta koji u svojoj suštini nemaju veze sa pravom – navodi Šoškić.

One čiji je zahtev za upis odbijen u beogradskoj, ipak, ništa ne sprečava da probaju da se upišu u bilo koju drugu komoru, pa advokaturom mogu nesmetano da se bave na teritoriji čitave Srbije.

– Neka ih prime druge komore. Ako posle budu zatražili da se prebace u beogradsku, mi ćemo rešenja za upis u drugim komorama poništavati – napominje Šoškić.

Iz Advokatske komore Srbije rekli su za „Politiku” da ne raspolažu podatkom o ukupnom broju zahteva za upis koje je Advokatska komora Beograda odbila.

– Na šest rešenja kojim je odbijen upis u imenik beogradske komore izjavljena je žalba. Komora Srbije je sve te žalbe usvojila, vrativši predmete na ponovno odlučivanje, kako bi se utvrdilo koji ispiti su polagani, da li su te ustanove akreditovane kao pravni fakulteti. U ponovljenom postupku komora Beograda je pribavila te dokaze, ali je donela ista rešenja – kazala je Svetlana Vekić, rukovodilac službe administracije u Advokatskoj komori Srbije.

Kandidati su se i na te odluke žalili. Advokatska komora Srbije donela je rešenja o upisu u imenik i naložila da se njima u roku od trideset dana omogući polaganje zakletve. Ne samo da tako nije učinjeno, već je čitav problem stigao do suda.

– Komora Beograda nije tako postupila, već je pokrenula upravni spor, osporavajući pravilnost rešenja donetih po žalbi. U tri predmeta sud je doneo rešenje kojim se tužba odbacuje, dok su preostala tri predmeta i dalje u postupku – kazala je Vekićeva. Prema njenim rečima, do problema prilikom upisa diplomaca sa ovih visokoškolskih ustanova nije dolazilo pred drugim komorama na teritoriji Srbije.

Sa druge strane, Slobodan Šoškić nije hteo da komentariše ove odluke suda.

Važno je napomenuti da se komora, ne dozvolivši nekome da se upiše u imenik, odriče i četiri hiljade evra, koliko košta upisnina. Kada je reč o advokatskim pripravnicima, njima se često u praksi izlazi u susret, pa im se odobrava da od te sume plate samo deset odsto.

– Sav novac koji se ubira od članarina i upisnina ide u kasu iz koje se podmiruju svi troškovi, kako bi komora mogla da funkcioniše kao profesionalna organizacija. Bez toga bili bismo prepušteni na milost i nemilost državi. Jedan deo tih sredstava ide Advokatskoj komori Srbije, ali shodno postignutom dogovoru. Mi smo sa komorom Srbije u raskoraku već neko vreme, pa tog dogovora nema – kaže Šoškić. On objašnjava da sumu koja se uplaćuje Advokatskoj komori Srbije određuju na bazi planiranih prihoda i rashoda. Šoškić navodi da su trenutno obustavljene isplate beogradske komore srpskoj.

– Kako je Advokatska komora Srbije, pored ostalog, zloupotrebila i trošenje sredstava, mi smo povukli novac namenjen njima i držimo ga na posebnom računu. Čekamo da se situacija sredi i tada ćemo isplatiti sve što dugujemo, ali nećemo dati sredstva nekome ko neće da kaže koliko i na šta troši – završava Šoškić.

(Ana Stefanović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar