Žene su subjekti u manje od četvrtine vesti

U medijima u Srbiji žene su uglavnom prikazane stereotipno i u veoma ograničenom broju društvenih uloga, mnogo redje u važnim temama i udarnim vestima i češće se pozivaju da govore o onom o čemu su svedočile nego o onome što znaju, pokazuju danas predstavljeni rezultati istraživanja „Global medija monitoring“.

Reč je o istraživanju koje se sprovodi na svakih pet godina, a u Srbiji je ovo peto po redu istraživanje. Rezultati svih tih istraživanja su gotovo identični.

U jednodnevnom monitoringu obuhvaćeno je 18 medija i 258 tekstova, a istraživanje u okviru Projekta o polažaju žena u medijima radio je tim Fakulteta političkih nauka.

Profesorka FPN-a Snježana Milivojević je, predstavljajući istraživanje u Skupštini Srbije, rekla da „živimo u informativnom svetu, koji je dominantno muški i to pokazuju i rezultati istraživanja po kome su žene subjekti u manje od četvrtine vesti“.

„U monitoringu 2015. godine žene su činile 22 odsto osoba čiji se glas čuje, o kojima se piše ili koje se vide u štampi, televizijskim i radijskim vestima. Ovaj rezultat je malo ispod svetskog (24 odsto) i evropskog (25 odsto)“, navodi se u istraživanju.

Vidljivost žena opada kako opada istaknutost i važnost teme.

„U političkim temama koje dominiraju u medijima u Srbiji, žene čine samo 14 odsto subjekata. U vestima o ‘poznatim ličnostima’, umetnosti, sportu one čine 44 odsto svih subjekata“, pokazalo je istraživanje.

Ženski glas se najmanje čuje u vestima kao stav ekspertkinje, sedam odsto, što je ispod evropskog proseka koji iznosi 18 odsto, a u Severnoj Americi 32 odsto.

Medju onima koji su pravili vesti na dan monitoringa brojnije su žene, 71 odsto. Muškarci su u medijma češće na rukovodećim funkcijama.

„Njihov broj se razlikovao u zavisnosti od profesionalnih uloga – dok su oko 58 odsto svih reportera i novinara bile žene, broj prezenterki vesti raste do 80 odsto“, pokazalo je istraživanje.

Ministarka gradjevinarstva, sabraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović rekla je da je činjenica da kada se govori o ravnopravnosti da se najčešće govori o nasilju nad ženama ili o ekonomskom osamostaljivanju žena, dok se nedovoljno govori o tome kakav je položaj žena u javnom životu.

Ona je kazala da je u saradnji sa medijima moguće položaj žena predstaviti na drugačiji način, tako da one postanu vidljivije.

Zorana Mihajlović je rekla da ono što neki novinari pitaju žene u javnom životu nikada ne bi pitali muškarce.

„Iz raznih medija čujem pitanja kakve boje su vam čarape, da li čupate obrve, kada ćete se udati, da li ćete roditi dete“, kazala je ona i dodala da je jedno od pitanja bilo i da „li ćete se slikati goli za jedne dnevne novine“.

Ona je ocenila da se zajednički može učiniti da žene ne budu vidljive na taj način.

Potpredsednica Vlade je kazala da bi i u okviru medija žene trebalo da se bave ozbiljnijim tema.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kazala je da je slika o ženama u medijima sterotipna i diskriminatorska, a izveštavanje često seksističko.

Glavni urednik lista Danas Zoran Panović kazao da je „perfidno“ što se na televizijama ne mogu videti stariji prezenteri i naveo primer BBC-ja.

On je ocenio da je na televizijama i „vremenska prognoza erotizovana“.

Članica Saveta REM i novinarka Gordana Suša rekla je da je REM istraživao na uzorku RTS i da je ustanovljeno da 90,3 odsto programa javnog servisa rade žene.

Gordana Suša je rekla i da direktor ili glavni urednik RTS-a nikada nije bila žena.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.