Američki izbori pod senkom nasilja i terorizma

Pred današnje glasanje za predsednika SAD, teško je, osim možda istoričarima, setiti se kada su poslednji put američki izbori ovoliko bili navodno ugroženi mahinacijima, mogućnošću terorističkog napada i nasilja nad glasačima protivnika, kao i onim što je lajtmotiv kampanje – sajber sabotažama.

Foto: Beta

Foto: Beta

Hakeri su se već istakli nalaženjem spornih mejlova kandidatkinje demokrata Hilari Klinton i njoj bliskih osoba. Ali, ono od čega sada strahuju i savezne službe jeste da će, navodno, Rusija, kojoj su demokrate bez čvrstih dokaza pripisivale razotkrivanje mejlova koji im ne idu u prilog, ili neko drugi preko hakera pokušati da utiče na proces glasanja. Prema tom scenariju, „remetilački faktor” bi na dan izbora mogao i da internetom širi lažne vesti i njima podstiče sukobe među građanima. Zbog toga će Odeljenje za domovinsku bezbednost, preneo je juče Rojters, nadgledati sisteme za registraciju birača i glasanje u gotovo svim američkim državama.

U vanrednoj pripravnosti su i lokalne policijske službe u državama Njujork, Teksas i Virdžinija, koje su savezne vlasti pre nekoliko dana upozorile na opasnost od napada Al Kaide pred izbore. Širom zemlje vlada i pretnja od grupa, sačinjenih od zakletih podržavalaca prava na nošenje oružja, koje su najavile da će tog dana nadzirati biračka mesta kako bi, navodno, sprečile prevare. One odgovaraju na poziv republikanskog kandidata Donalda Trampa, koji se tokom kampanje često žalio da su izbori „namešteni” protiv njega, tražio od simpatizera da motre na biračkim mestima – zamereno mu je zato što je kao najsumnjivija izdvojio ona gde mahom glasaju crnci i druge manjine, naklonjene Klintonovoj – i poručivao da će ishod priznati samo ako on bude pobednik. I juče je njegov kandidat za potpredsednika Majk Pens kazao za „Foks njuz” da će on i Tramp prihvatiti „jasan rezultat”, ali je dodao i da zadržavaju pravo na žalbu ako rezultat bude bio „sporan”.

Usred žalbi zbog nameštaljki, Trampov izborni štab platio je najmanje – samo u oktobru – 1,8 miliona dolara političkom operativcu čiji su radnici pre četiri godine bili pod istragom ili su osuđeni zbog izbornih mahinacija. Nejtan Spraul, kako izveštava „Gardijan”, nije izveden pred sud, ali su optužbe protiv njegovih podređenih bile dovoljno ozbiljne da je tadašnji republikanski izborni štab presekao veze sa njim.

Međutim, jedna od firmi koje je sada angažovao Republikanski nacionalni komitet, kako je ustanovio Asošiejted pres pregledajući javne podatke o njegovim finansijama, jeste i preimenovana Spraulova firma koja je u prethodnom izbornom ciklusu bila pod paskom tužilaštva zbog mahinacija u Nevadi i Oregonu. Troje nameštenika druge Spraulove firme tada je priznalo da su u Floridi menjali i uništavali obrasce za registraciju birača koji su članovi ili simpatizeri Demokratske stranke. Oni su naveli da su to od njih tražili njihovi nadređeni, ali nije bilo dovoljno dokaza da se protiv njih, uključujući i Spraula, podigne optužnica.

Republikanski zvaničnici su, prema mejlovima do kojih je pre nekoliko dana Rojters došao pozivajući se na zakon o dostupnosti javnih informacija, lobirali među članovima izbornih odbora u najmanje 17 američkih država da mesta na kojima je prošle nedelje već počelo takozvano rano glasanje kraće drže otvorena uveče i tokom vikenda. To je vreme u kojem glasači demokrata izlaze na birališta više nego pristalice republikanaca.

Prema poslednjoj anketi „Vašington posta” i Ej-bi-sija, prednost Klintonove nad Trampom porasla je sa tri na pet procenata. Istraživanje „Vol strit džornala” i En-bi-sija procenilo je da Klintonova vodi za četiri odsto. To je mnogo manje od 11, pa i više procenata prednosti, koliko je kandidatkinja demokrata imala nedavno, pre nego što je FBI saopštio da je našao mejlove zbog kojih bi opet mogao otvoriti istragu o tome da li je ugrozila nacionalnu bezbednost kada se kao državna sekretarka služila i privatnim serverom za službenu elektronsku prepisku.

U prilog Klintonovoj ide to što je, izvestio je „Njujork tajm”, mogućnost ranog glasanja, i to upravo u onim državama u kojima mora pobediti da bi postala predsednik, iskoristilo mnoštvo latinoameričkih birača, koji su skloni njoj mnogo više nego Trampu. On je juče vodio kampanju u Minesoti, državi koja se tradicionalno opredeljuje za demokrate, nastojeći da je preokrene na svoju stranu. Predsednik Barak Obama je agitovao za Klintonovu u Floridi, koja daje najviše elektorskih glasova od svih „prevrtljivih” država, onih koje ne „pripadaju” nijednoj stranci. U tim državama donedavno je mahom vodila Klintonova, ali je u poslednjim danima odnos snaga i u njima postao tesan.

(Vladimir Vukasović, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar