BBC: Šta može da se očekuje od Kremlja u 2016?

Dugoročni ciljevi ruskog predsednika Vladimira Putina po pitanju spoljne politike u 2016. godini ne bi trebalo da se menjaju i on će nastaviti da traga za novim saveznicima među populističkim političarima u Evropi, naveo je Bi-Bi-Si (BBC) u opširnoj analizi šta bi moglo da se očekuje od Kremlja u ovoj godini.

Uvod u izbore 2017. u Francuskoj i Nemačkoj će biti pažljivo praćen u Moskvi, posebno ako bude izgledalo da Nikola Sarkozi može da se vrati u Jelisejsku palatu.

Potencijalni „Bregzit“ – istupanje Velike Britanije iz EU, biće viđen u Moskvi kao još jedno moguće slabljenje evropskog projekta, koje bi Rusiji moglo da otvori nove mogućnosti, ocenjuje BBC.

Putin bi, takođe, mogao da se nada i da Donald Tramp postane predsednik SAD i uđe u Belu kuću.

Foto: Beta

Foto: Beta

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov će nastaviti da vrši pritisak za iznalažnje političkog rešenja za krizu u Ukrajini, kroz proces iz Minska, i krize u Siriji, kroz ono što Moskva sada naziva Bečkim procesom. Ali, predviđanja oko toga nisu baš najbolja, navodi se u analizi BBC.

U Ukrajini traje krhki prekid vatre, a poslednjih nedelja je obnovljena razmena vatre duž linije fronta.

Moskva tvrdi da neće ispuniti glavni uslov sporazuma iz Minska – vraćanje kontrole granice Ukrajini – dok se status i autonomija okrnjene državice u Donbasu (istočnoj oblasti Ukrajine) ne obezbedi na njeno zadovoljstvo, što ne deluje baš moguće.

Sankcije zapadnih zemalja su sada produžene do jula. Takva nelagodna status kvo situacija bi mogla istočnu Ukrajinu da pretvori u još jedan „postsovjetski zamrznuti konflikt“, koji bi mogao da traje decenijama, ocenjuje BBC.

Što se tiče Sirije, u januaru bi trebalo da se pokrene treći mirovni proces pod okriljem UN, pošto su prethodna dva propala.

„I, iako je predsedniku Putinu očajnički potreban mirovni sporazum da bi mogao sebe vojno da izvuče iz Sirije, zasad nije jasno koliko se ruski uticaj proširio“, navodi BBC.

Ipak, najvažnija stvar za Rusiju ove godine mogle bi da budu domaće teme, a ekonomska situacija poziva na otrežnjenje, smatra BBC.

Putin tvrdi da je najgori deo ekonomske krize okončan i ukazuje na rekorde u žetvi i proizvodnji mlečnih proizvoda mleka kao na dokaz da Rusija već izvlači dobrobit od „pronalaženje zamene uvoznoj robi“, što je posledica zapadnih sankcija.

Ali, u drugim oblastima privrede situacija je sumorna. Cene sirove nafte pale su za dve trećine u odnosu na 2014, a rublja je potonula sa njima.

Budžet za ovu godinu zasnovan je na projektovanoj ceni barela nafte od 50 dolara, što bi mogla da bude preterana procena.

Kada se na to doda briga Kremlja zbog mogućih napada ekstremista Islamske države na ruskoj teritoriji, deluje kao neizbežno da će 2016. više nego ikada biti godina „tvrđave Rusije“, zaključuje BBC.

Pod pretnjom ekonomskog pada i potencijalnih napada džihadista, Putin bi mogao da se nađe pod pritiskom.

To bi mogao da bude argument za njega da pokuša da okonča sukob sa Zapadom, da ukine sankcije i pronađe način za okončanje rata u Siriji, dodaje BBC.

(Tanjug)

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

Ostavite komentar