Berlin, Pariz, Rim za novi podstrek EU, protiv neformalnih pregovora o Bregzitu

Nemačka, Francuska i Italija najavile su danas „novi podsticaj“ EU posle glasanja Velike Britanije da izadje iz Unije, i isključili mogućnost bilo kakvih pregovora s Londonom dok ne uloži zvaničan zahtev za napuštanje EU.

„Predstavićemo predlog našim kolegama za novi impuls (evropskom projektu) u raznim domenima tokom narednih meseci“ rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel na konferenciji za štampu u Berlinu gde je s francuskim predsednikom Fransoa Olandom i italijanskim premijerom Mateom Rencijem razgovarala o posledicama britanske odluke.

Ona je rekla da su predvidjeni predlozi u oblasti odbrane, privrednog rasta, zapošljavanja i konkurentnosti, a francuski predsednik je istakao da ne treba gubiti vreme u odgovaranju na izazove koje postavlja Bregzit.

„Složili smo se da neće biti formalnih ili neformalnih razgovora o izlasku Velike Britanije iz EU, dok u Evropskom savetu (samit EU) ne bude uložen zahtev za izlazak iz EU. Tek tada će Evropski savet izdati smernice po kojima će se pregovarati o izlasku“, rekla je Merkel.

Taj stav je već ranije danas izneo portparol nemačke kancelarke Štefan Zajbert. On je rekao da postoji razumevanje da je britanskoj vladi potrebno razumno vreme da to uradi, ali da nesigurnost ne može da se nastavi doveka.

Francuski predsednik Fransoa Oland pozvao je da se ne gubi vreme oko izlaska Britanije iz EU, dok Britanci izgleda žele da odugovlače podnošenje zahteva.

„Na nama je odgovornost da se ne gubi vreme oko rešavanju pitanja odlaska Velike Bitanije i novih pitanja za dvadesetsedmoricu“, rekao je Oland u Berlinu i dodao da nema „ništa gore od neizvesnosti“.

On je rekao da Britanci treba što pre da ulože zahtev za odlazak i ponovio reči Angele Merkel da neće biti pregovora pre podnošenja tog zahteva.

„Mi razumemo političku situaciju Velike Britanije i treba da pokažemo poštovanje, ali takodje treba da očekujemo da Velika Britanija poštuje Evropsku uniju“, rekao je Oland.

U zajedničkoj deklaraciji o sastanku tri lidera su tri osnovna prioriteta: unutrašnja i spoljna bezbednost, jaka ekonomiju i jaka socijalna kohezija, uz ambiciozne programe za mlade.

U domenu ekonomije u deklaraciji se posebno ističe da zemlje Evrozone treba da ostvare veće jedinstvo, uključujući u fiskalnim i socijalnim sferama, gde se brojne vlade čvrsto drže svojih nacionalnih ovlašćenja.

O tom predlogu treba da se raspravlja u sredu na samitu šefova država ili vlada i zemalja EU u Briselu, o Bregzitu.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.