Bez zajedničke deklaracije na azijskom skupu ministara odbrane
Podele u Aziji oko spornog Južnog kineskog mora odrazile su se danas na sastanak ministara odbrane azijskih zemalja i SAD, pošto je Kina tražila da se te strateške vode ne pomenu u zajedničkoj deklaraciji.
Kao posledica toga, zajednička deklaracija proširenog sastanka ministara odbrane Asocijacije zemalja jugoistočne Azije (ASEAN) u Kuala Lumpuru nije ni izdata.
Domaćin skupa Malezija i američki ministar odbrane Eš Karter umanjili su značaj nedonošenja zajedničke deklaracija, što je pokazalo podele izmedju Kine i drugih azijskih zemalja oko pitanja Južnog kineskog mora.
„Nisam očekivao da će biti dogovora“, rekao je Karter na konferenciji za štampu i dodao da je važna stvar da je Južno kinesko more bilo tema konferencije, koju su svi pokrenuli.
Karter je stao u odbranu patrola američih ratnih brodova u spornim vodama, protiv kojih se Kina buni, i rekao da su SAD decenijama plovile Južnim kineskim morem.
Ono što je novo i problematično, rekao je Karter, jeste to što Kina pravi veštačka ostrva i militarizuje grebene i ostrvca.
Malezijski ministar odbrane Hišamudin Husein rekao je: „Ono što potpišemo u zajedničkj deklaraciji neće rešiti pitanje polaganja prava (na ostrva) niti će samo pukom željom nestati brodovi koji se nalaza u Južnom kineskom moru“.
On je rekao da su njihove brige realnije, i odnose se na nenamerne nesreće na otvorenom moru koje mogu da prerastu u nešto gore, što mora da se izbegne.
Malezijski ministar je rekao da će grupe zemalja jugoistočne Azije nastaviti da apeluju na Kinu i na SAD da osiguraju mir i stabilnost u regionu.
Ministar odbrane Singapura Ng Eng Hen rekao je da je spor oko zajedničke deklaracije izbio zbog neslaganja oko formulacija i tumačenja, ali da su se sve zemlje složile oko slobode plovidbe i sve zemlje su prihvatile medjunarodne zakone i norme.
U saopštenju koje posle sastanka izdala zemlja domaćin Malezija ukazuje se na značaj usvajanja pravila ponašanja u Južnom kineskom moru, kojim će se propisati ophodjenje u tim spornim vodama, da bi se izgradilo „uzajamno poverenje i održao mir, bezbednost i stabilnost u regionu“. Kina je do sada odugovlačila oko zaključivanja pregovora o tim propisima.
Sastanku Asocijacije zemalja jugoistočne Azije, koja okuplja 10 zemalja, Kina, koja nije članica, prisustvovala je kao pozvani partner, isto kao i SAD.
Kina je insistirala na tome da se u finalnoj deklaraciji sastanka ne pominje Južno kinesko more. Amerikanci su izneli argument da je bolje ne donositi nikakvu zajedničku deklaraciju nego doneti neku u kojoj se izostavlja to sporno pitanje.
Kina svojom teritorijom smatra skoro celo Južno kinesko more, na čije pojedine delove prava polažu i Filipini, Vijetnam, Tajvan, Brunej i Malezija.
Kina je od 2013. ubrzala stvaranje novih veštačkih ostrva, na kojima gradi zgrade, luke i piste dovoljno velike za bombardere i borbene avione.
Kina sa Filipinima, kao i Vijetnamom, uključena u dugotrajne sporove oko mnogih, uglavnom nenaseljenih ostrva u tom moru.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.