Bler: Nisam obmanjivao javnost oko invazije na Irak

Bivši britanski premijer Toni Bler izrazio je danas žaljenje i izvinio se posle objavljivanja izveštaja komisije o ulasku Velike Britanije u rat u Iraku 2003. godine, javila je agencija Frans pres.

„To je bila najteža odluka koju sam doneo…. i to u dobroj nameri. Preuzimam punu odgovornost. Upućujem izvinjenje i osećam bol i žaljenje više nego što možete da zamislite“, rekao je Bler novinarima.

„Parlament i Vlada nisu bili obmanuti. Nije bilo tajnog dogovora o ratu“, dodao je bivši premijer.

Bler je naveo da je pokušao da „uradi pravu stvar“ pridruživanjem Velike Britanije invaziji SAD u Iraku kojom je predsednik Sadam Husein svrgnut s vlasti. Irak je potom zapao u medjunacionalne i medjuverske sukobe što je izazvalo haos i doprinelo jačanju Islamske  države, navodi agencija AP.

„Bez obzira da li su ljudi saglasni ili ne s mojom odlukom da preduzmem vojnu akciju protiv Sadama Huseina, preduzeo sam te mere u dobroj nameri i sa uverenjem da je to najbolje za zemlju“, rekao je Bler.

On je ocenio da izveštaj ne daje nalaz o pravnom osnovu za vojne akcije britanske vojske u Iraku, kao i da su pravni zastupnici britanske vlade zaključili da je zahtev za ulazak Velike Britanije u vojnu akciju u Iraku bio opravdan.

Izveštaj zvanične istrage o ulozi Britanije u iračkom ratu 2003, na koji se čekalo sedam godina objavljen je danas.

Komisija Džona Čilkota je napravila izveštaj od 2,6 miliona reči u kojem je analizirala uslove ulaska Velike Britanije u rat po odluci tadašnjeg premijera Blera 2003. godine. Tokom istrage saslušano je 129 svedoka medju kojima i Toni Bler i njegov naslednik Gordon Braun.

Bler, predsednik britanske vlade izmedju 1997. i 2007. optužen je da je prevario narod tvrdeći da Irak ima oružje za masovno uništenje, što nije dokazano.

U tom ratu učestvovalo je oko 45.000 britanskih vojnika izmedju 2003. i 2009, a 179 je poginulo. U ratu je poginulo i gotovo 4.500 Amerikanaca i 100.000 Iračna.

Blerova vlada optužena je da je preuveličavala obaveštajne podatke o navodnom oružju za masovno uništenje koje je imao Sadam Husein da bi dobila podršku za invaziju Iraka, koju je predvodila američka vojska.

Objavljivanje izveštaja nekoliko puta je odlagano, delimično zbog svadja oko uključivanja poverljivog materijala, uključujući razgovore izmedju Blera i američkog predsednika Džordža Buša.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.