Bregzit je nova šansa za Putina

Predsednik Rusije Vladimir Putin ostao je ravnodušan posle odluke Britanije da napusti EU, ali i dalje značajno profitira od toga, piše AP.

Foto: Beta

Foto: Beta

Činjenica da Britaniju čeka dug i naporan proces razlaza sa EU i uticaj SAD na spoljnu politiku Unije idu u prilog zemljama naklonjenim Rusiji i njihovim naporima da ojačaju odnose sa Moskvom preko ukrajinske krize, navodi agencija.

Putin može da se nada novim mogućnostima za povećanje uticaja Rusije u Evropi, jer je ishod referenduma u Velikoj Britaniji ohrabrio evroskeptične stranke širom EU, a rastuća ekonomska i politička neizvesnost dodatno će ojačati njihovu poziciju.

Iako finansijski potresi koje je izazvao izlazak Britanije iz EU mogu povećati rizike za rusku privredu preko cena nafte i stanja na berzama, moguća politička korist za Moskvu odložiće ekonomsku štetu.

„Sa ruske tačke gledišta, izlazak Britanije iz EU doprinosi ozdravljenju Evrope i olakšava Rusiji saradnju sa njom“, ocenio je analitičar Karnegi centra u Moskvi Aleksandar Baunov.

EU je sledila SAD u kažnjavanju Moskve zbog ukrajinske krize ekonomskim sankcijama, koje su Rusiji ograničile pristup globalnom finansijskom tržištu i blokirale transfer energetskih i vojnih tehnologija, dok je Moskva uzvratila zabranom uvoza hrane sa Zapada i time zadala udarac mnogim zemljama Unije.

Evropski lideri doneli su odluku o produženju sankcija Moskvi do februara sledeće godine, što je izazvalo nestrpljenje pojedinih članica EU, Italije, Grčke, Mađarske i Slovačke.

Te zemlje suočile su se sa snažnim otporom baltičkih država, Poljske i Velike Britanije, koje insistiraju na održanju sankcija, ali izlazak Britanije iz EU mogao bi da oslabi tabor zagovornika embarga.

„Velika Britanija se snažno zalaže za sankcije, ali taj kurs bi mogao da oslabi zbog aktuelne situacije u Londonu“, navodi ekspert konsultantske kompanije Makro advajzori Kris Vifer.

Vašington i Brisel uslovili su ublažavanje sankcija punom primenom sporazuma o prekidu vatre u Ukrajini, zaključenog u Minsku prošle godine.

Taj sporazum, koji su inicirale Francuska i Nemačka, obavezuje Ukrajinu na priznavanje šire autonomije pobunjenicima na istoku zemlje i njihovu amnestiju, čemu se ukrajinski nacionalisti oštro protive.

Kijev je optužio Moskvu za nepoštovanje obaveze povlačenja trupa sa istoka Ukrajine, što je Kremlj demantovao.

Putin je ranije izjavio da Rusija ne bi trebalo bude jedina odgovorna za primenu Sporazuma iz Minska, sa čim su se saglasili pojedini evropski lideri, među kojima i italijanski premijer Mateo Renci, koji je na ekonomskom forumu u Rusiji prošlog meseca rekao da Ukrajina mora ispuniti svoj deo dogovora.

Prema Viferovim rečima, i nemačka kancelarka Angela Merkel suočiće se sa pritiscima svoje vlade i nekih članica EU da sankcije budu ukinute.

Iako Putin nije javno pokazao zadovoljstvo zbog izlaska Velike Britanije iz EU, njegova prošlonedeljna poseta Finskoj pokazala je da ruski predsednik veruje da mu to može doneti korist. Na pitanje šta Finska može da učini kako bi poboljšala trgovinu sa Rusijom uprkos sankcijama, Putin je odgovorio: „Idite u London, tamo će vam reći šta da uradite“.

Prema oceni Baunova, Bregzit je za Moskvu korak ka ostvarenju dugogodišnjeg sna o razvoju odvojenih odnosa sa velikim evropskim zemljama.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar