Da li bi Bregzit usrećio Putina?

Proteklih nedelja su mnogi svetski lideri izneli svoje poglede na britanski referendum o članstvu u EU i mnogi su podržali ostanak Britanije u 28-članom bloku, ali Kremlj na tu temu ne kaže apsolutno ništa, što ne sprečava da Rusija ipak bude uvučena u debatu o Bregzitu, navodi Bi-Bi-Si.

Ruski eksperti kažu da bi Putinu odgovarao izlazak Britanije iz EU zato što bi to značilo slabiju Uniju, a jaču Rusiju.

Britanski premijer Dejvid Kameron je nedavno rekao da bi Putin „mogao biti srećan“ ukoliko se Britanija povuče iz EU, dok je ministar spoljnih poslova Britanije Filip Hamond bio čak još direktniji, rekavši da je „Rusija jedina zemlja koja bi želela da Britanija napusti Uniju“.

Bi-Bi-Si primećuje da zbog takvih tvrdnji ruski zvaničnici „prevrću očima“, pa je u tom stilu portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da je „Rusija drugima uvek za sve kriva, i to ne samo u Britaniji, već i u celom svetu“.

„Pratimo, na primer, predsedničku kampanju u SAD i vidimo da nas i tamo pominju. To nas ne iznenađuje, ali Rusija nema apsolutno ništa sa Bregzitom. Mi ne učestvujemo u tom procesu i to nas ne interesuje“, rekla je Zaharova za Bi-Bi-Si.

U analizi britanskog servisa se, međutim, ocenjuje da je diskutabilna tvrdnja da Ruse „to ne zanima“ i s tim u vezi navodi ocenu profesora Sergeja Medvedeva iz moskovske Visoke škole ekonomije, koji smatra da je proračun Kremlja jednostavan.

Po njemu, Bregzit znači slabiju EU, a slabija EU znači snažniju Rusiju.

„Moskva sve vidi kao igru u kojoj jedan dobija, a drugi gubi. Dakle, ono što je loše po EU, dobro je za Rusiju. Jednačina je jednostavna“, kaže Medvedev.

Prema njegovim mišljenju, Rusi ne razmišljaju dublje o tome da je EU njihov najveći trgovinski partner, o pitanju vizne liberalizacije niti o opasnosti da se troškovi transakcija povećaju za ruska preduzeća.

U okviru ove geopolitičke „igre“, Moskva neguje bilateralne odnose sa onim državama članicama EU koje vidi kao „prijateljski nastrojene“ prema Moskvi, kao što su Grčka, Austrija, Mađarska i Slovačka, a jedan od njenih ciljeva je da slomi jednoglasnost EU u pogledu sankcija protiv Rusije, ocenjuje Bi-Bi-Si.

I Fjodor Lukjanov, glavni urednik lista „Raša in global afers“, kaže da „Rusija neće mnogo suza proliti ako EU oslabi, mada ni ne mora mnogo da se trudi da to toga dođe“.

„To je zato što je EU u veoma dubokoj konceptualnoj kirzi. Sve one antievropske i ksenofobne snage ne doživljavaju uspon zato što ih Moskva podržava, već zbog dubokih domaćih protivrečnosti u EU“, ističe Lukjanov.

Bi-Bi-Si ocenjuje da, čak i ako Bregzit oslabi EU, Moskva zna da i dalje mora da održava odnose sa Briselom.

U tom smislu, i Lukjanov ukazuje da je, čak i oslabljena, Evropska unija ipak unija, dok bi za Rusiju bilo lakše da ima posla sa pojedinačnim zemljama, pogotovu sa velikim članicama EU.

„Međutim, ne mislim da svako u Moskvi misli da je to moguće“, zaključuje ruski ekspert.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.