Da li će Asad dobiti novu šansu?

Sirijski predsednik Bašar al Asad prešao je put od otpadnika do potencijalnog partnera zahvaljujući svojim saveznicima Rusiji i Iranu tokom četvorogodišnjeg građanskog rata, ali i strahovanjima Zapada od pretnjih džihadista.

Asad, koji se na vlasti nalazi 15 godina, zapravo je jedini preživeo „arapsko proleće“ koje je „pokosilo“ vladare širom Bliskog istoka i Severne Afrike, navodi se u analizi agencije Frans pres.

Dok su pre samo nekoliko meseci, Asadove snage nizale poraz za porazom od Islamske države i grupa povezanih sa Al Kaidom, sada se stiče utisak da je počeo da ubire plodove politike koja žigoše sve njegove protivnike kao teroriste, a njegov režim predstavlja kao bedem protiv ekstremizma.

Foto: Wikipedia/Ricardo Stuckert/ABr

Foto: Wikipedia/Ricardo Stuckert/ABr

Sirijski predsednik takođe ima značajnu podršku moćnih saveznika Irana i Rusije koji mu pružaju vojnu, finansijsku, ali i diplomatsku podršku.

Prethodnih nedelja, kako se navodi, Rusija je slala vojnike, borbene avione i oružje Asadovom režimu izazvavši time zabrinutost Zapada na čelu sa Vašingtonom.

„Mislim da je privremena i Pirova pobeda Asadovog režima posledica dobre stare cinične realpolitike“, kaže Karim Bitar, profesor na Institutu za međunarodne i strateške odnose.

„Konačno, Rusi i Iranci imaju mnogo veći ulog nego Zapad, oni su ostali mobilisani, nefleksibilni i beskompromisni, dok protivnici Asadovog režima nisu imali jasnu strategiju i platili su visoku cenu svog pogrešnog metoda“, objašnjava on.

Posle izbijanja demonstracija protiv Asada u martu 2011. godine, Asad je svoj režim uspeo da predstavi kao borca u ratu protiv „terorista“, a uspon džihadista Islamske države poslužio mu je kao tvrdnja da njegova vlada brani Siriju od „varvarstva“.

To je potkrepljeno i relativnim neuspehom koalicije protiv IS predvođene SAD koja ne sarađuje sa sirijskim predsednikom.

Asad je uspeo da igra na kartu vremena i nadživi početni optimizam „arapskog proleća“ koje je u nekim slučajevima stvorilo prostore bezakonja pogodne za radikalne grupacije, kaže Bitar.

„Asadov režim izvukao je korist od trijumfa kontrarevolucionarnog narativa na regionalnom nivou. Većina zapadnih zemalja vratila se na pogrešnu ideju da je autoritarni nacionalizam u arapskom svetu jedina odbrana od radikalnog islama“, zaključuje on.

Murijel Aseburg, saradnik nemačkog Instituta za međunarodne i bezbednosne poslove, smatra da su Asadovi protivnici previše podeljeni i da ne žele da se angažuju ili podrže sirijske pobunjenike u pokušajima da ga zbace s vlasti.

Njegove pristalice, sa druge strane, pružaju mu konstantnu i snažnu vojnu, diplomatsku i finansijsku podršku, navodi on.

Jazid Sajig, saradnik u Karnegi centru za Bliski istok, ističe da je Asadova dugovečnost na vlasti delimično posledica pasivnosti njegovih protivnika, uključujući SAD.

Zapad je, navodi on, zabrinut zbog rastuće snage Islamske države i izbegličkog talasa iz Sirije koji je stigao do Evrope prethodnih nedelja.

„Glavni problem je što zapadne sile nikad nisu želele da se više angažuju u Siriji, a to ni sada ne žele, a ne znaju šta da rade sa Islamskom državom“, kaže on.

Sa druge strane, Rusija je napravila mudar potez.

„Ponovo je pomerila ravnotežu, pomogla Asadu da kupi vreme, učinila da se Rusi smatraju značajnima, Amerikance naterala u defanzivu, a da pri tome nije mnogo toga promenila na terenu“, zaključuje on.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar