Da li izbeglice svađaju Merkelovu i bavarski CSU?

Angela Merkel mora potpuno jasno reći kako ona zamišlja da zaustavi navalu izbeglica – poruka je koju poručuje šef Hrišćansko-socijalne unije (CSU), konzervativni i uticajni Bavarc Horst Zehofer.

„Da li izbeglička kriza svađa Merkelovu i njenu „sestrinsku partiju“ CSU?“, pitanje je koje postavljaju nemački mediji, ukazujući da je ta bavarska stranka oštro kritikovala dogovor Merkelove sa Austrijom i Mađarskom o prihvatu oko 8.000 izbeglica, tvrdeći da je to pogrešan signal i da taj potez nije dogovoren sa nemačkim pokrajinama.

„Ovako više ne može – svaki izbeglica koji se nađe u Evropi, misli na Nemačku“, poručio je generalni sekretar CSU Andreas Šojer i upozorio da Nemačka sama ne može da rešava izbegličko pitanje.

Ministar unutrašnjih poslova Bavarske Joahim Herman, poznat po jasnim rečima, kritikovao je dogovor Merkelove kao pogrešan signal unutar Evrope i rekao da to mora biti korigovano, prenose mediji.

Foto: Beta

Foto: Beta

I zamenik predsednika Bundestaga Johanes Zinghamer (CSU) prebacio je Merkelovoj da potkopava evropske ideje.

„Dobro delo davanja dozvole za ulazak (izbeglica) redukuje ka nuli mogućnost za evropsku solidarnu raspodelu“, smatra Zinghamer, prenose nemački mediji.

Merkelova bi zajedno sa vrhom svojih demohrišćana i socijaldemokrata trebalo da predstavi svoj plan za pomoć izbeglicama.

Taj plan, između ostalog, kako je saznao tabliod „Bild“, predviđa pooštravanje uslova za sticanje azila, ukidanje takozvanog „džeparca“ od 143 evra mesečno i skraćenje roka za deportaciju na jednu nedelju, uz petogodišnju zabranu ulaska, što se odnosi, pre svega, na građane Srbije i drugih balkanskih zemalja sigurnog porekla.

Merkelova želi da do kraja oktobra sve izbeglice budu smeštene u čvrstim objektima, navodi tabliod kao prvu tačku i ukazuje da u ovom trenutku u Nemačkoj najmanje 20.000 izbeglica još živi u šatorima.

Kancelarka planira i ubrzanje postupka za sticanje azilantskog statusa, što bi posebno moglo da se odnosi na pridošlice sa Balkana, koji nemaju skoro nikakvu šansu da dobiju azil u Nemačkoj.

Merkelova predviđa i da se izbeglicama, koji dobiju status azilanta, omogući učenje jezika i pristup obrazovnom sistemu, sa ciljem da se oni brzo osposobe za tržište rada, prenosi tabliod, što je treća tačka plana, dok u četvrtoj predlaže da se keš – novac od 143 evra mesečno – više ne isplaćuje, već da se ljudima, dok traje azilantski postupak i dok su u prihvatnim centrima, pružaju usluge-bonovi za hranu, garderobu i ostale potrebe.

Kada je reč o pravu na azil, tu se mogu očekivati pooštrenja, odnosno izmena odgvarajućeg člana Ustava, što bi značilo da više nema svako automatski pravo da zatraži azil u Nemačkoj.

Šesta tačka plana odnosi se na proterivanja i to bi, takođe, moglo da se odnosi, pre svega, na građane sa Balkana.

Onaj ko iz „zemalja sigurnog porekla“, poput Srbije, Bosne ili Makedonije, dođe u Nemačku, trebalo bi da u roku od jedne nedelje bude deportovan nazad i dobije zabranu ulaska do pet godina.

Osim toga, krug „zemalja sigurnog porekla“ trebalo bi da bude proširen i na Albaniju, Kosovo i Crnu Goru, prenosi „Bild“.

Pored toga, sve izbeglice bi prvo trebalo da budu registrovane u prihvatnim centrima u Italiji i Grčkoj, pa tek onda se se raspodele na određene zemlje evropske unije, stoji u planu nemačke kancelarke.

Merkel, takođe, želi da se borba protiv krijumčara ljudi dalje pooštri i predlaže, između ostalog, više kontrola u pograničnim oblastima, prenosi „Bild“.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar