Danas susret Obame i Putina: Hitna rešenja za Siriju

Američki predsednik Barak Obama i ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se danas u Njujorku na marginama Generalne skupštine UN, prvi put za 15 meseci i uprkos zahlađenju zbog Ukrajine, što pokazuje da su napori za rešavanje krize u Siriji dobili na hitnosti.

Susret je očigledno nastavak već poodmakle komunikacije između vodećih svetskih sila koje pokušavaju da zaustave krvoproliće u Siriji i stabilizuju Bliski istok.

Da se nešto događa može se iščitati i iz izjave nemačke kancelarke Angele Merkel koja je potvrdila da je spremna da pregovara o rešenju krize i sa sirijskim predsednikom Basharom al-Asadom, što je do sada odlučno odbijala, navodi „Večernji list“.

Foto: Beta

Foto: Beta

Građanski rat u Sirji između režima predsednika Asada, pobunjenika i Islamske države do sada je odneo 250.000 života i izazvao talas izbeglica u okolnim zemljama i Evropi bez presedana, koji mnogi ocenjuju kao najveću izbegličku krizu u Evropi od Drugog svetskog rata.

SAD i Rusija se do sada nisu slagale u pogledu načina za okončanje sukoba u Siriji pri čemu SAD traže da Asad ode i optužuju Rusiju da se vojno angažovala u borbi protiv Islamske države kako bi očuvala njegov režim. Moskva smatra da je okončanje sukoba u Siriji nemoguće bez učešća Asada.

Američka administracija kaže da nije nije zainteresovana za Putinov, još neodređeni predlog za Srijiu – da Zapad odustane od insistiranja da Asad ode i da se sve strane udruže u borbi protiv Islamske države ali američki funkcioneri veruju da postoji osnova za saradnju ukoliko Putin bude hteo, piše „Vašington post.“

Funkcioneri Obamine administracije kažu da je američki predsednik spreman da danas potvrdi stav da Vašington ne teži uništavanju sirijske vojske a da je brza promena stanja na terenu, posebno jačanje Islamske države i sve veća humanitarna kriza znače da se interesi SAD i Rusije preklapaju.

U intervjuu televiziji CBS, Putin je rekao da je slanje ruskih aviona, helikoptera i oklopnih vozila u vazduhoplovnu bazu u Siriji usmereno na spasavanje Asada.

„Moje duboko uverenje da će svaka akcija suprotna tome, usmerena na uništavanje legitimne vlade dovesti do situacije kakvu sada vidite u drugim zemljama regiona ili u drugim regionima, kao na primer u Libiji, gde su sve državne institucije dezintegrisane,“ rekao je Putin a prenosi AFP.

Najnovija izjava američkog ministra odbrane Eštona Kartera da bi Moskva i Vašington mogli naći način da sarađuju u rešavanju krize međutim ukazuje na izvesno omekšavanje stava Vašsingtona o ulozi Asada u rešavanju krize.

Ukoliko se Rusija bude borila protiv Islamske države istovremeno tražeći političko resenje a ne samo napadujući Asadove neprijatelje, SAD i Moskva mogu da nađu način da rade zajedno, naveo je on.

Tenzije u Siriji su još više zategle odnose između Rusije i Zapada koji su pali na najniži nivo od Hladnog rata zbog krize u Ukrajini, ali posle višemesečne razmene optužbi, poplava izbeglica na pragu Evrope i pretnja od Islamske države učinli su da okončanje ovakvog haosa postane hitno.

I turski predsedni Redžep Tajip Ergodan, oštri kritičar Asada u međuvremenu je sugerisao da bi sirijski lider mogao igrati ulogu u budućoj političkoj tranziciji.

Kao znak da se način mišljenja menja i u Evropi, nemačka kancelarka Angela Merkel je rekla da „moramo razgovarati sa mnogim akterima, a to znači sa Asadom ali i drugima,“ prenosi AFP.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg pozvao je Rusiju da jasno kaže koje su namere Moskve u Siriji i da treba da pomogne u vazdušnim napadima protiv Islamske države koje predvode Amerikanci.

Filip Gordon, ekspert iz nevladinog Saveta za Spoljne odnose, koji je bo koordinator Bele kuće za Bliski Istok, Severnu Afriku i Zaliv s druge strane veruje da bi dublja umešanost Rusije u nalaženje rešenja u Siriji mogla učiniti da Moskva bude otvorenija za političku budućnost bez Asada.

„Ako ništa drugo, ovo je otvorilo novu fazu u diplomatiji,“ rekao je Gordon.

Foto: Beta

Foto: Beta

Hrvatski „Večernji list“ piše da se nagađa da je na vidiku rešenje bliskoistočnog problema, i to uz vrlo radikalnu meru – potpuno prekrajanje granica u tom regionu kojim bi Sirija i Irak nestale kao države kakve su, bar na papiru, danas.

List prenosi jučerašnji intervju danskog ministra spoljnih poslova Krisa Jensena za kurdski portal Rudaw i navodi da da je Jensen, iako pri tome nije direktno govorio o podeli zemalja, Jensen snimljen ispred karte na kojoj su jasno iscrtane granice novih područja.

Prema toj karti, Asadov režim dobio bi uski zapadni pojas današnje Sirije, u kojem se nalazi Damask, ali i glavne sirijske luke poput Latakije, što bi Rusiji, Asadovom savezniku, osiguralo ono što Moskva neskriveno želi – vojno-pomorsku bazu na Sredozemlju.

Kurdi bi dobili svoju državu na severoistoku Sirije i Iraka, čija bi se relativno uska granica protezala uzduž južne granice Turske.

Najveći deo Sirije i zapadna polovina Iraka, teritorija koju danas više-manje kontroliše IS, bio bi objedinjen u novu sunitsku državu, dok bi istočni Irak, s Bagdadom kao glavnim gradom, bio pretvoren u državu šiitskih muslimana, navodi list.

Putin: Rusija ne planira da uputi kopnene trupe u Siriju

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da Rusija ne planira da uputi kopnene trupe u Siriji i da će nastaviti da podržava sirijsku vladu, ali i oštro kritikovao američku vojnu podršku sirijskim pobunjenicima kao nelegalnu i kontraproduktivnu, javljaju američki mediji.

„Rusija neće učestvovati u bilo kakvim vojnim operacija na teritoriji Sirije ili u bilo kojoj drugoj državi. Bar, za sada, to ne planiramo. Ali razmatramo intenziviranje našeg rada kako sa predsednikom Asadom tako i našim partnerima u drugim zemljama“, rekao je sinoć Putin u intervjuu američkoj televiziji CBS.

Putin je osvrnuo i na nedavno priznanje Pentagona da pokušaj obučavanja više od 5.000 sirijskih pobunjenika nije dao rezultate pošto je oko 50 Sirijaca koji su prvi prošli obuku vrlo brzo zarobljeno, ranjeno ili su pobegli pri prvom susretu sa ekstremistima.

„Ispostavilo se da samo 60 adekvatno obučeno, samo četiri ili pet se sa oružjem bori, dok su ostali jednostavno uzeli američko oružje i pobegli da bi se pridružili Islamskoj državi“, rekao je Putin, prenela je agencija AP.

Braneći odluku Moskve da nagomila rusko oružje u Siriji i pružanje podrške Asadu, Putin je rekao da su sirijske vladine snage jedina legitimna vojska u Siriji i dodao da je vojna podrška SAD „ilegalnim strukturama“ u suprotnosti sa međunarodnim pravom i Poveljom Ujedinjeih nacija.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar