Diskriminacija i nedostatak medijskih sloboda

Foto: Beta

Nekažnjavanje ratnih zločina, diskriminacija i nedostatak medijskih sloboda ozbiljno ugrožavaju vladavinu ljudskih prava u Srbiji, navodi se u danas objavljenom izveštaju Komesara za ljudska prava Saveta Evrope Nilsa Mužnieksa.

Skoro 90.000 raseljenih lica, od kojih je više od 20.000 Roma sa Kosova, još se suočavaju sa velikim problemima i ne mogu da ostvaruju osnovna ljudska prava. Mnogi Romi nemaju mogućnosti da dobiju lična dokumenta, dok romska deca, često, nemaju pristup kvalitetnom obrazovanju, navodi se u izveštaju.

Komesar SE za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog upornog nekažnjavanja pojedinih ozbiljnih kršenja međunarodnog humanitarnog prava. U izveštaju se navodi da je domaći sud dosada okončao relativno mali broj ratnih zločina iz devedesetih i kritikuju se i učestali verbalni napadi i pretnje koje dobija tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

U svom novom izveštaju o Srbiji Mužnieks je pohvalio donošenje novog seta medijskih zakona, ali je izrazio žaljenje što se o medijskim slobodama govori u visoko polarizovanom i politizovanom okruženju, što značajno umanjuje šanse za napredak u ovom polju.

„Pozivam političare u Srbiji da se uzdrže od zapaljivih opaski o novinarima i ostalih pritisaka na medije koji vode u autocenzuru i obeshrabruju novinare u vršenju njihove važne uloge“, navodi se u izveštaju.

Mužnieks je kritikovao činjenicu da je država vlasnik najznačajnijih medija, uključujući novinsku agenciju Tanjug, kao i radio i TV stanica u većim gradovima. Godišnje se za finansiranje ovih medija izdvoji se 25 miliona evra iz državnog budžeta, navodi se u tekstu dokumenta.

U izveštaju se navodi da medijsko tržište u Srbiji boluje od netransparentnog javog finasiranja državnih medija putem direktnih budžetskih subvencija i ugovora sa javnim preduzećima i zvaničnicima.

Komesar SE za ljudska prava izrazio je zabrinutost zbog navoda pojedinih novinara da se medijima lojalnim vlastima otpisuju poreska dugovanja.

Kao uzročnici medijske cenzure, autocenzure, tabloidizacije navode se manjak transparentnosti u vlasničkim strukturama medija, tesne veze između medija, političkih partija i krupnog biznisa, kao i uticaj političkih stranaka na uređivačku politiku medija.

Nils Mužnieks upozorava da je u Srbiji država najveći oglašivač, koji se najviše reklamira u medijima koje smatra podobnim.

Komesar SE za ljudska prava poziva srpske vlasti da učine sve kako bi zaštitile novinare. Srbija nije rasvetlila ubistva tri srpska novinara –  Radislave Dade Vujasinović, Slavka Ćuruvije i Milana Pantića.

Mužnieks navodi da je ozbiljno zabrinut načinom na koji se političari i predstavnici vlasti javno obraćaju pojedinim novinarima i njihovom radu. U izveštaju o Srbiji navodi se da je postalo uobičajno da državni funkcioneri verbalno napadaju novinare nazivajući ih izdajicama i stranim plaćenicima.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar