DV: Putinovo ponašanje – izvor sveg zla

U Bugarskoj i Moldaviji, proruski kandidati pobedili su na predsedničkim izborima, a političko jačanje Moskve u čitavom regionu zahteva promenu načina razmišljanja u EU i NATO, smatra Robert Švarc, novinar Dojče velea (DV).

Foto: Beta

Foto: Beta

Prema njegovoj oceni, rezultat predsedničkih izbora u Bugarskoj i Moldaviji nije dobar znak za Zapad, a najnoviji razvoj situacije ne bi trebalo da bude iznenadujući ni za funkcionere EU ni za NATO.

„Četvrt veka nakon pada gvozdene zavese, sve više ljudi bivšeg istočnog bloka je razočarano u Zapad. Mnogi vide sebe kao Evropljane druge klase, a cenjene zajedničke vrednosti kao što su blagostanje, demokratija i ljudska prava, nagrizli su korupcija, animoziteti i stare veze,“ocenjuje Švarc.

Početno oduševljenje Evropom, ustupilo je, dodaje, mesto rezignaciji koja je postala savršeno tlo za populisticke i nacionalističke tendencije. On tvrdi da totalni zaokret u pravcu Moskve nije na dnevnom redu, ali da u srednjoj i jugoistočnoj Evropi postoje jaka previranja.

Češka, Slovačka i Mađarska, kaže on, već dugo očijukaju s Rusijom i njenim autoritarnim predsednikom Putinom.

„Stalnim kritikovanjem sankcija EU Rusiji zbog aneksije Krima i rata na istoku Ukrajine, vlade tih zemalja, bile one socijalističke ili liberalne, držale su otvorenom opciju blizine Moskvi, ne hajući za konsenzus u Briselu“, navodi novinar DV.

Kako dodaje, ni slovensko-pravoslavne zemlje Zapadnog Balkana, i pored želje za integracijom u EU, ne žele da prokockaju odnose s Moskvom.

„Putin je rafinirano umeo da iskoristi njihovu ekonomsku i pre svega energetsku zavisnost. Sa vidljivim uspehom: na sve više izbora pobeđuju političari naklonjeni Rusiji. Brisel je sramotno prevideo taj trend. Pukotina koja se stvara u EU teško će moći da se zakrpi. U novim uslovima, bajka o evropskoj integraciji će u zemljama-kandidatima ubrzo da zamre“, konstatuje on.

Izgleda da ni u NATO situacija nije baš stabilna: Turska klizi u pravcu autoritarizma i traži blizinu Rusije, novi američki predsednik Donald Tramp najavio je bitne promene, Evropa će biti više upućena na samu sebe i morala bi da preuzme veću odgovornost, dodaje on.

„A niko ne zna tačno kako to treba da izgleda. Iako u Alijansi postoji konsenzus o jačanju istočnog krila, ne žele sve države da ga podrže u istoj meri. Baltičke zemlje, Poljska i Rumunija, jedine su zemlje u Istočnoj Evropi koje se bliskošću sa SAD aktivno pripremaju za moguću vojnu pretnju Rusije. Na Zapadnom Balkanu su Albanija i Hrvatska zemlje koje ne spadaju u sferu uticaja Moskve“, navodi autor.

Popuštanje zategnutosti u odnosu Zapada i Rusije, neće biti na vidiku dokle god ne dođe do promene u imperijalnom ponašanju Moskve, smatra Švarc.

„EU i NATO moraju da nauče da drukčije misle i da ponude ljudima u Rusiji rešenja kojima bi oni sačuvali obraz da bi ih izvukli iz Putinove logike samoizolacije. Propaganda ruskih medija mora se razobličiti objektivnim informacijama i analizama. Narod konačno mora da shvati da je agresivno ponašanje Putina u regionu uzrok svega zla, a ne sankcije protiv Moskve“, navodi Švarc.

Samo da bi sačuvao vlast u rukama, Putin će morati da nauči da je za njega pametnije da se vrati za pregovarački sto.

EU i NATO moraju da svoju spremnost na kompromise pojačano i kredibilno izvezu u Rusiju, da bi ljudima tamo uputili signal da demokratija i miran suživot ostaju zajednički cilj, navodi novinar.

„Ali, ta poruka bi morala i da se ubedljivo uputi i „prema unutra“, kako bi bila izbegnuta duboka polarizacija u Evropi“, zaključio je on.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar