EU je u teškoj krizi, ali nije izgubljena

Kandidat Slobodarske partije (FPO) za predsednika Austrije i treći predsednik austrijskog parlamenta Norbert Hofer uveren je da EU ima budućnost i da će Unija iz krize izaći snažnija, ako budu donete prave odluke.

„EU jeste u teškoj krizi, ali nije izgubljena. Ako sada donesemo prave odluke i mere, onda EU ima veoma pozitivnu budućnost. Međutim, ne sme da se desi da imamo ispade poput političar iz Luksemburga, koji je rekao da Mađarska treba da se isključi iz EU, a da na drugoj strani pregovaramo sa Turskom o članstvu. Moramo svi biti hladne glave i okrenuti se osnovnim vrednostima Unije”, rekao je on u intervjuu Tanjugu.

Hofer navodi da se treba okrenuti boljoj ekonomskoj, ali i saradnji oko velikih evropskih tema, kao što su bezbednost, privreda, tržište rada.

“EU treba da se posveti važnim stvarima, a ne onim malim, kao što je regulisanje koje ćemo maslinovo ulje imati za stolom, ili kako treba da izgleda sijalica”, kazao je on.

Svoj predlog da Austrija pristupi Višegradskoj grupi, Hofer obrazlaže jačanjem glasa malih država u EU.

“To je interesantna ideja. U EU imamo velike igrače, kao što su Nemačka, Francuska, ranije je to bila i Velika Britanija, koja nažalost napušta EU. A tu su i zemlje Beneluksa, kao i druge države koje stoje same po strani. One imaju slične interese i način razmišljanja. Ako uspemo da se usaglasimo oko važnih odluka, onda te države dobijaju na značaju u Uniji, a to za EU može biti samo dobro”, objasnio je.

Hofer je uveren da će do kraja njegovog mandata, ako bude izabran na mesto predsednika Austrije, EU biti drugačija i da će Srbija sigurno biti zemlja članica.

“Uveren sam da će to biti jedna drugačija EU i da će Srbija biti njena članica”, naglasio je Hofer.

Možda će, nastavlja on, biti izmene u vezi sa zajedničkom valutom, jer se evro nalazi pod pritiskom, a neke zemlje žele čvrst evro, neke slabiji.

“U međuvremenu, štampamo puno novca”, podsetio je Hofer.

Prema njegovim rečima, za očekivati je da bude i drugih sporazuma, a to a njega znači premeštanje nadležnosti iz Brisela na države.

“Nadam se da će to biti bolja Unija”, kazao je on.

Hofer je rekao da ne veruje da bi Nemačka mogla da se okrene samoj sebi i zapostavi EU, kancelarka Angela Merkel je u mnogim oblastima vodila, kaže, ispravnu politiku, ali je u dve oblasti napravila graške.

“Prvo se tiče izlaska Nemačke iz nuklearne energije. Ja sam, kao i većina Austrijanaca, protivnik nuklearne energije, i zalažem se za obnovljive izvore energije. Međutim, kada se donese odluka o izlasku onda to mora biti regulisan i pametan proces. Merkelova je donela odluku o okretanju leđa nuklearnoj energiji, ali je podržala ugalj kao važan energent, nešto čime se ponovo opterećuje životna sredina”, objasnio je Hofer.

Druga greška Merkelove je, prema njegovim rečima, što je u jeku izbegličke krize rekla „mi ćemo to savladati“.

„Mi – to su ljudi, i oni ne mogu da savladaju taj broj izbeglica. Građani u Nemačkoj, Austriji, Švedskoj i mnogim drugim zemljama spremni su da pomognu, ali ni Evropa se ne sme preopteretiti. Tom problemu mora da se pristupi merom koja je savladiva. Prošle godine smo primili 90.000 novih izbeglica, a mnogi od njih su ekonomske, ne ratne izbeglice. Sada će uslediti i spajanje porodica. To su brojke koje ne možemo lako savladati”, istakao je on.

Hofer je uveren da Austrija može i mora da doprinese povratku EU osnovnim idejama i jedinstvu.

“To mora biti u interesu Austrije kao zemlje u srcu Evrope. Funkcionisanje EU je od velikog ekonomskog značaja, ali je to i važan mirovni projekat Evrope. Znamo koliko je trajalo u Evropi da se zacele rane Prvog i Drugog svetskog rata. One još nisu zalečene“, naglasio je.

Hofer je rekao da se zna i da je potrebno još dosta vremena da se zaleče rane u državama bivše Jugoslavije, jer su mnogi u svojim porodicama izgubili voljene osobe u stravičnom ratu koji je zahvatio taj prostor i otvorio rane na sve strane.

Međutim, snažna ekonomska saradnja, kako je primetio, može da učini praštanje mnogo lakšim.

Na tvrdnje pojedinih medija u Austriji i međunarodnoj zajednici da bi Austrija njegovim izborom skenula u desno i da bi on kao predsednik pokrenuo lavinu dolaska na vlast desničarskih političara i u drugim zemljama EU, Hofer je uzvratio pitanjem: „Šta je desnica, a šta levica?“.

„Ako pogledam partijski program FPO, analiziram i uporedim sa porgramom Demokrata u SAD, onda je program FPO levo od onog što propagiraju američke demokrate. Podela na političku desnicu i levicu se može praviti samo unutar jedne državne strukture. U austrijskom parlamentu nemamo esktremno desničarsku, niti ekstremno levičarsku partiju. Zato se rado kaže da je FPO ekstremno desničarska partija, a Zeleni ekstremno levičarska, ali to nije ispravno”, rekao je Hofer.

Iz ugla Zelenih, dodaje, FPO je veoma desno, ali iz ugla FPO, Zeleni su veoma politički levo.

“Ukupno gledano, reč je o pitanju razuma. Odluke koje donosim moraju biti razumne. Zbog toga smo mi, FPO, u ekonomsko-političkim pitanjima liberalni, u socijalno-političkim levo orijentisani, ali u bezbednosno-političkim desno“, objasnio je.

Na predsedničkim izborima u Austriji se, kako je istakao, donosi odluka o budućem pravcu u kojem će se kretati država.

Zeleni su se uvek zalagali za veću imigraciju, otvorene granice, za to da više ljudi dođe u zemlju, za od države kontrolisanu privredu, snažan državni sektor, slabljenje vojske… nabraja Hofer.

“Na predsedničkim izborima se upućuju signali. Ako ja pobedim, to je jasan signal da građani žele kontrolu imigracije, snažniju vojsku, jer nam je potrebna bezbednost, kao i jačanje policije, ali i signal u pravcu slobodnije ekonomske politike. To bi dalo i vladi smernice šta žele glasači, da li žele Zelene, ili kao što volim da kažem – razum“, istakao je.

Kada je reč o aktuelnoj austrijskoj koalicionoj vladi, Hofer je izrazio žaljenje zbog neprestanih svađa koalicionih partnera, rekavši da bi želeo da vlada vreme koristi za rad, a ne svađe.

Svađe bi mogle da signaliziraju, kako je rekao, na prevremene parlamentarne izbore.

“Imali bi prevremene izbore još na jesen da nije došlo do odlaganja predsedničkih izbora. Računam s tim da nećemo glasati o vladi tek 2018. već iduće godine, i to na proleće”, ocenio je Hofer.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.