EU pred rascepom

Dok se Donald Tramp priprema za Belu kuću, a Tereza Mej za Bregzit, Evropsku uniju 2017. godine očekuje suočavanje sa posledicama političkih potresa iz ove godine nakon kojih bi se Nemačka mogla naći u ulozi usamljenog lidera.

Renacionalizacija politike, odnosno odbijanje globalizacije i međunarodne saradnje, koje su karakterisali poredak posle 1945. godine, postali su sve popularniji.

Kako navodi CNN, Evropska unija posrće. Italijanski premijer Mateo Renci će verovatno izgubiti podršku na referendumu o ustavnoj reformi koji se održava za vikend, što će skoro sigurno dovesti do njegove ostavke i uspona antievropskih stranaka u Italiji.

U Austriji će, kako se čini, novi predsednk postati Norbert Hofer iz krajnje desničarske Slobodarske partije (FPO).

Gert Vilders, iz antiislamske i antievropske Partije slobode u Holandiji koji je pozivao na Evropsko patriotsko proleće i obećao da će Holandija opet „biti velika“, mogao bi da pobedi na parlamentarnim izborima na proleće sledeće godine.

Ipak, kako se navodi, Evropska unija najviše strahuje od izbora u dve najveće članice – Nemačkoj i Francuskoj.

Pokretači evropske integracije Pariz i Berlin sada se suočavaju sa populističkom krajnjom desnicom u vidu Nacionalnog fronta i Alternative za Nemačku, mada je malo verovatno da bi oni mogli da pobede na izborima.

Međutim, više od populizma, Evropskoj uniji preti rastuća „šizma“ u nemačko-francuskoj osovini, a zbog različitog pravca u kojem se kreću Pariz i Berlin, svaka strateška dugoročna vizija za EU skoro da je nemoguća.

Francuska se okreće sebi, ostavljajući Nemačku samu na čelu EU – što je još teži zadatak zbog činjenice da Britanci odlaze.

Republikanski kandidat u Francuskoj Fransoa Fijon najverovatnije će se suočiti sa Marin Le Pen iz Nacionalnog fronta, koju će verovatno pobediti.

U Nemačkoj se očekuje pobeda Angele Merkel za četvrti kancelarski mandat, kada će dospeti pod pritisak ne samo domaćih birača, već i međunarodne zajednice, da je „poslednja braniteljka“ umerene liberalne demokratije i globalizacije.

I dok se svi okreću sebi, Nemačka će se naći na poziciji koju nikad nije želela – da pokuša sama da vodi Evropu. A izazovi su brojni – Bregzit, Rusija, Turska, migranti, kriza evrozone i nepredvidljivi Donald Tramp, zaključuje se u analizi.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.