EU: Preti nam raspad ako nas pokreće samo strah

Foto: Beta

U evropskoj javnosti ipak ne jenjava zabrinutost posle dogovora vodja Evropske unije u Bratislavi da jačanjem bezbednosti i spoljnih granica spreče ilegalnu imigraciju i terorizam, a posebno sagledaju mere za poboljšanje života mladih, i u osvrtima medija se upozorava da Uniji preti raspad ako je pokreće samo strah.

I to strah gradjana za životnu i ekonomsko-socijalnu bezbednost i strah političkih elita na vlasti da bi imigracija, terorizam i socijalne nevolje mogli dodatno ojačati demagoške, populističke snage i onda dovesti do toga da se izgubi vlast, a upravo se očekuju izbori u Nemačkoj, Francuskoj, Holandiji, referendum u Italiji.

Ocene su različite oko dometa i snage usvojenog programa mera u Bratislavi, a list italijanskih poslovnih krugova Il sole 24 ore navodi da Banka Amerike u najnovijoj analizi ukazuje na to da menadžeri velikih svetskih finansijskih korporacija vide raspad Evrope kao jednu od najvećih i ne neverovatnih opasnosti po svetsku stabilnost“.

Za upravljače moćnih svetskih fondova su takve ključne opasnosti najpre takodje izbor Donalda Trampa za predsednika SAD i ponovna devalvacija u Kini, kaže Il sole 24 ore.

List ocenjuje da se „Evropa srušila sa svog Olimpa samozavaravanja pošto se u šoku probudila nenadanim i žestokim iskakanjem Velike Britanije iz EU“ i suočila sa sve većom strukturnom krizom i nemilim stanjem.

Uvodnik dnevnika italijanskog biznisa se podudara s ocenama mnogih evropskih komentatora i prvih analiza da su, uz Bregzit, krajnje uznemirenu evropsku političku elitu u vladama i institucijama EU, na pokušaj „temeljitog samoosvešćivanja“ naterali dalja navala ilegalne imigracije (sad preko Libije), narastanje populizma, nacionalizma i desnice u članicama Unije, kao i bolešljiv privredni rast i velika nezaposlenost.

Naročito francuski i nemački komentatori žele da vide zaokret u zajedničkom nastupu i porukama koje su predsednik Fransoa Oland i kancelarka Angela Merkel jasno želeli da predoče kao obnovu „nemačko-francuske pokretačke snage“ i osovine EU.

Ipak za evropsku javnost je ostalo nedovoljno jasno šta tačno znače i šta kao rešenje i to hitno očekivati od reči Angele Merkel da se „moramo sučeliti sa brigama, nadama i željama ljudi i to učiniti na realističan način“.

Ishod zasedanja u Bratislavi je pokazao da, kako to vide analitičari, još nema zajedničkog političkog programa vodja i država EU za izlazak iz krize opstanka, već je to bio više pokušaj povraćaja uzajamnog poverenja, minimalnih zajedničkih imenitelja za obnovu evropske gradjevine.

Bregzit može dovesti do svesti da „ako ne radimo zajedno, propašćemo“, kako je upozorila Angela Merkel, ali i do daljeg rastakanja Unije jer su i dalje jaki sukobi interesa članica na istoku EU i onih na severu i jugu.

Uzrujanost i pometnja u sagledavanju onoga šta treba učiniti za spas Unije su doveli do toga da prvi put bude zatraženo da neka članica, Madjarska, bude izbačena iz evropskih redova.

Madjarska i Poljska, pre svega, ali i Češka i Slovačka traže povratak ovlašćenja sa institucija Unije i jačanje položaja „države-nacije“, dok sredozemne zemlje EU smatraju da se mora temeljito preokrenuti kruta politika „stezanja kaiša“ i investicijama i labavijim budžetskim pristupom podstaći privredni rast i zapošljavanje.

Tu nailaze na protivljenje Nemačke i bogatih severnih članica Unije, ali je, iako u Deklaraciji i Mapi puta, dogovorenih mera za obnovu i oporavak nije ništa opipljivije rečeno za ekonomsko-socijalni boljitak, ipak podržana odluka Evropske komisije da udvostruči fond za investicije u kojem će biti 630 milijardi evra.

Deklaracija i Mapa puta iz Bratislave tek treba da budu potvrdjene na samitima EU u oktobru, decembru i martu, kad će biti proslavljena 60-godišnjica osnivanja Unije, a predizborna istraživanja javnosti u „osovini EU“, Francuskoj i Nemačkoj, primećuju analitičari, ukazuju na to da su izgledi tamošnjih vladajućih stranaka vrlo nestabilni i da je krajnja desnica u usponu.

Teško će do preokreta ka „temeljnim evropskim vrednostima“ i snažnije pobede demokratskih snaga doći ako se stanovništvu bude samo mahalo „strašilom“ ekstremnih, populističkih, desno-nacionalističkih opasnosti.

I vladajuće partije i svi u Uniji, zaključak je mnogih komentatora, moraju opipljivo ponuditi, uz jako dobrodošao dogovor o jačanju odbrane, zaštite spoljnih granica i slamanja migracije i terorizma, i kako će i kad rešiti probleme ekonomskog tavorenja.

A to znači pružiti odgovore i na ogromno nezadovoljstvo gradjana zbog stezanja kaiša i gubljenja radnih prava i tekovina socijalne države zbog preovladavanja neoliberalnog kapitalizma i globalizacije.

(Beta)

Pogledajte komentare (2)

2 komentara

  • Radoslav Radovic

    Strah je kod normalnih ljudi prirodna osobina koja nas cuva.Vi ce te se raspasti upravo zato sto nemate straha.Vi ste poodavno prestali da se bojite Boga i radite protiv njegove volje, a to se zove zlo.Zlo radjenje, gotovo sudjenje.Dakle, ceka vas strasni sud(nije vas Haski) i svijet ce imati priliku da i to vidi.Kada 19 obijesnih zemalja napadne jednu malu zemlu i saspe na nju radioaktivni materijal i kasetne bombe(1000 letova dnevno tri mjeseca) onda je to normalno jer ginu Srbi,ali kad pukne samo jedna bomba u Patizu ili Berlinu onda je to divljastvo i terorizam jer ginu nevini ljudi, kao da Srbi nijesu ljudi i kao da nijesu nevini.Pred Bogom smo jednaki.Umjesto da UN organizuju sudjenje vama za ratne zlocine, vi ste organizovali lazno sudjenje nama da sakrijete vase zlocine.E tu jeodgovor za vasu propast od koje necete pobjeci! Jenje

  • goran manic

    Evropska Unija je mrtva! Živela Evropska Unija!

Ostavite komentar