Fidelu Kastru, ocu Kubanske revolucije, danas 90. rodjendan

Foto: Beta

Nekadašnji kubanski lider Fidel Kastro napunio je danas 90 godina.

Jubilej „oca Kubanske revolucije“ neće biti obeležen nikakvom zvaničnom svečanošću, ali nije isključena mogućnost da će ga posetiti predsednik Venecuele Nikolas Maduro.

Predsednik Rusije Vladimir Putin poželeo je Kastru „dobro zdravlje, dug život, vitalnost i properitet“.

Iako se 2008. godine povukao zbog teške bolesti i predao vlast svom 85-godišnjem bratu Raulu, Kastro je i dalje predmet divljenja i osporavanja, i prisutniji je više nego ikada u svakodnevnom životu Kube.

Kastro je često kritikovan zbog kršenja ljudskih prava i uvodjenja jednopartijskog režima, ali je i čovek koji je milionima uglavnom siromašnih Kubanaca omogućio besplatno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, navodi agencija Frans pres.

Upamćen kao gerilac koji 1959. godine trijumfalno ulazi u Havanu posle zbacivanja diktatora Fulhensija Batiste, sada živi povučeno u svom domu u glavnom gradu, gde retko prima posete, a njegovo zdravstveno stanje obavijeno je velom tajne.

Poslednji put se pojavio u javnosti 19. aprila, na završnoj sednici Kongresa Komunističke partije Kube, kada je rekao: „Možda ću uskoro završiti kao i svi drugi. Svako od nas će jednom doći na red“.

Iako je za mnoge Kubance simbol otpora i pobune, njegovi protivnici i dalje pamte godine represije njegovog režima prema disidentima, a neki od njih smatraju da su Kastrovo nasledje „haos, ekonomski problemi i neprekidna kontrola života Kubanaca“, navodi Frans pres.

Po rečima Kevina Kasasa-Samore, profesora političkih nauka na Oksfordu, iako formalno nije na vlasti, Kastro i dalje utiče na pojedine aktere režima koji se protive reformama njegovog brata Raula.

Samora ocenjuje da samo Kastrovo fizičko prisustvo predstavlja „zid protiv najradikalnijih ekonomskih i političkih promena“, iako Raul Kastro vodi otvoreniju politiku prema privatnom sektoru i stranim investitorima.

Fidel Kastro, medjutim, nije mogao da spreči jednu od najvećih promena na Kubi – istorijsko diplomatsko približavanje Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), tradicionalnom neprijatelju Kube tokom Hladnog rata.

Bivši lider nije se javno usprotivio pomirenju sa SAD, ali je ostao dosledan u svojim kritikama takvog poteza, te je u martu, posle posete američkog predsednika Baraka Obame Havani, izjavio da „Kubi nisu potrebni američki pokloni“.

Kastro je i u članku pod naslovom „Rodjendan“, objavljenom danas u kubanskoj štampi, zamerio Obami što se tokom posete Hirošimi nije izvinio zbog američkog nuklearnog napada na taj japanski grad 1945. godine.

„Fidel Kastro će za većinu Latinoamerikanaca ostati simbol herojskog otpora američkoj hegemoniji“, zaključio je američki profesor i saradnik u Institutu za medjuamerički dijalog Piter Hakim.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar