Glasanje o Bregzitu 30. EU referendum za 43 godine

Foto: Beta

Referendum od ostanku ili izlasku Velike Britanije iz Evropske unije 30. je plebiscit u Uniji od kako je Britanija pre 43 godine ušla u taj blok.

Verovatno će današnji referendum biti i najznačajniji do sada, s ozbirom da je ovo prvi put da jedna velika zemlja i jedna od vodećih ekonomija EU odlučuje o napuštanju Unije.

Na 18 dosadašnjih referenduma glasalo se za EU, a na 11 je EU „izgubila“. Na rezultat značajno deluje Irska, koja je morala dva puta da glasa o ugovorima iz Nice i Lisabona da bi dala „pravi“ odgovor.

Prema popisu plebiscita u EU za 43 godine, koji je danas objavio EurActiv.com, prvi referendum bio je 1972. u Danskoj, gde je 63 odsto glasača bilo za, a 31 odsto protiv priključenja Evropskoj ekonomskoj zajednici (EEZ). Izlaznost je bila čak 90 odsto.

Zatim se 1975. Velika Britanija (67 odsto za i 33 odsto protiv) izjasnila da ostane u EEZ.

Nakon toga je Grenland, pošto je dobio lokalnu autonomiju od Danske, glasao 1982. za izlazak iz EEZ.

Danska se pak na referendumu 2000. izjasnila protiv ulaska u zonu evra.

Irska je 2001. glasala protiv usvajanja Ugovora iz Nice a godinu dana kasnije je na referendumu bila za taj ugovor.

Devet pobeda EU doneli su referendumi u Sloveniji, Madjarskoj, Malti, Litvaniji, Slovačkoj, Poljskoj, Češkoj, Estoniji i Letoniji 2003. godine, kada su te zemlje glasale za priključenje EU. Većina za je išla od 54 odsto na Malti do 92,5 odsto u Sloveniji.

Iste godine Švedska je glasala protiv ulaska u zonu evra uz izlaznost od 81 odsto.

Dva poraza i dve pobede za EU zabeležene su na referendumima 2005. Francuska i Holandija izjasnile su se protiv predloženog evropskog ustava dok su Španija i Luksemburg bili za.

Irska je 2008. glasala na referendumu protiv ratifikacije Ugovora iz Lisabona. Godinu dana kasnije ta zemlja je opet išla na referendum sa istim pitanjem ali je ovaj put glasala za ratifikaciju.

U 2012. su održana dva referenduma i na oba je pobedila EU – Hrvatska je glasala za priključenje EU, a Irska je podržala evropski Fiskalni ugovor.

Verovatno najopskurniji referendum održan je 2014. godine u Danskoj čiji su glasači sa 62,5 odsto ‘za’ dali zeleno svetlo za Jedinstveni patentni sud EU.

Dva poraza EU obeležila su 2015. U Grčkoj su gradjani glasali protiv uslova EU za spasilački paket zajmova za tu zemlju. Medjutim, Atina je na kraju prihvatila uslove pa se može postaviti pitanje ko je tu zapravo pobedio.

Iste godine ponovo se glasalo u Danskoj kada je 53 odsto birača bilo protiv pridruživanja Danske pravosudnoj politici EU.

Danska je opet izlazila na referendum 2016. i glasala protiv sporazuma o pridruživanju EU-Ukrajina. Bio je to neobavezujući referendum, prvi od kako je Danska 2015. usvojila zakon kojim se gradjanima omogućava da traže referendum ako dostave peticiju sa 300.000 potpisa.

Ranije ove godine i Holandija je rekla ne sporazumu o pridruživanju Ukrajine EU. Na taj referendum gledalo se kao na odraz antievropskih osećanja i rezultat tog izjašnjavanja bio je veliki teret za vladu zemlje koja upravo predsedava EU.

Da Britanci ozbiljno shvataju današnji referendum pokazuje i podatak britanske izborne komisije da se za glasanje registrovalo rekordnih 46,49 miliona birača.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar