Grci i Merkel ljuti na Balkan, kritike dogovora s Turskom

Foto: Beta

Grčki vladajući vrh zamerio je predsedniku Evropskog saveta Donaldu Tusku što je odao priznanje Zapadnom Balkanu za postupak prema izbeglicama jer je Atina, isto kao i nemačka kancelarka Angela Merkel, protiv zatvaranja „zapadnobalkanskog puta“ za neometani priliv imigranata.

Ali neke poslaničke grupe u Evropskom parlamentu i neki ministri i političari u zemljama Unije otvoreno kritikuju nagodbu o trampi koju je EU s Ankarom utanačila o vraćanju u Tursku ilegalnih migranata pridošlih s turske teritorije u Evropu, s tim da EU iz Turske prihvati dolazak istog broja „pravih“ ratnih sirijskih izbeglica, uz bar šest, a možda i devet milijardi evra koji će iz budžeta EU biti uplaćeni Ankari za zbrinjavanje imigranata.

Ključni cilj načelnog dogovora EU s Turskom je da se obustavi krijumčarenje migranata koje organizovanom kriminalu donosi blizu četiri milijardi evra godišnje. Cilj je da se obustavi i ilegalna imigracija iz Turske u Grčku, potom dalje preko Makedonije i Srbije u Evropu, i da se neposredno na turskom tlu utvrdi ko su ratne izbeglice koje mogu direktno ići u zemlje EU koje im daju azil.

Grčki premijer Aleksis Cipras i ministar policije Janus Muzalas su zamerili  na odavanju priznanja „zemljama Zapadnom Balkana na sprovodjenju evropske strategije“ i ocenili da je zaustavljanje imigranata na potezu od Austrije do Makedonije „jednostrani potez koji ne vodi u budućnost Evrope“.

Ali Atina je zbog dosadašnjeg nekontrolisanog propuštanja stotina hiljada imigranata naišla na oštre zamerki više članica EU, i to ne samo „tradicionalnih“ kritičara kao što su Poljska, Češka, Madjarska, Austrija i Slovenija, već je i španski ministar inostranih poslova Hose Manuel Garsija-Margalo upozorio da je nagodba EU s Turskom samo „nešto još gore od lošeg“.

Španski ministar je izrazio žaljenje što „Evropa ne čini šta može“ da zaustavi rat u Siriji, a rekao je i da centri za proveru izbeglica u Italiji i Grčkoj ne funkcionišu dobro, dok „krijumčarenje migranata preko Turske i Grčke donosi preko tri milijarde evra“ mrežama organizovanog kriminala.

U Nemačkoj većina političkih snaga je za nagodbu koju je kancelarka Angela Merkel „izboksovala“ s Ankarom. Ipak, bavarska CDU stranka, članica koalicije u vladi kancelarke Merkel, oštro je kritikolava „trampu“ migranata za izbeglice i nagovestila „masovni otpor“ delu dogovora EU-Turska da se do kraja godine ukinu vizna ograničenja za turske državljane koji putuju u EU.

Francuska, Austrija i Belgija su izrazile pravo uznemirenje zbog toga što se Turskoj obećava vizna liberalizacija, a da prethodno nema jemstva da će vlasti u Ankari ispuniti sve uslove i obaveze za to.

Šef poljske diplomatije Vitold Vaščikovski je izjavio da je Poljska spremna da primi kvotu od sedam hiljada izbeglica, ali je naglasio da Varšava najpre traži da utvrdi ko su ti ljudi, a ne da to neko drugi učini i prosledi ih Poljskoj.

Njegov francuski kolega Žan-Mark Ero je, medjutim, dajući mišljenje oprečno francuskom premijeru Manuelu Valsu koji je naglasio da je neodrživa nemačka politika otvorenih vrata za imigrante, ocenio da Angela Merkel „moralno i politički ima pravo… a Nemačkoj je potrebna i radna snaga“.

Ero je ocenio da je tu reč o „zabuni“, ali su, uz oštre zamerke mnogih političkih snaga, medija i javnosti na račun „žmurenja“ EU u odnosu na, kako ga zovu, „sve više autoritarni islamo-konzervativni režim“ turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, kritike upućene i na obećanje Unije da će biti ubrzano otvaranje poglavlja u pregovorima o članstvu s Ankarom.

Švedska, Češka, Luksemburg, Malta, a delom i Španija i Portugal smatraju da je nagodba s Ankarom, koju vodji EU 17. marta treba da konačno usvoje, i pravno teško ostvariva.

Ocene medija u EU da je načelni dogovor s Ankarom zabio nove klinove u točkove jedinstvu Unije, potvrdjuje i predlog švedskog ministra policije Morgana Johansona da sve one zemlje koje odbiju da prihvate preraspodelu pristiglih izbeglica, budu isključne iz šengenskog prostora.

Najžešći kritičar nagodbe s Turskom i grčkih propusta i nečinjenja ničeg da se zaštite šengenske i spoljne granice EU, austrijska ministarka unutrasnjih poslova Johana Mikl-Lajtner postavila je pitanje kako se dogovor EU s Ankarom može sklopiti samo tri dana pošto je turska policija zatvorila glavni opozicioni list.

„Pitam se istinski da li mi imamo poštovanja za sebe same i sopstvene vrednosti“, rekla je austrijska ministarka, a takve sumnje su izneli i mnogi poslanici u Evropskom parlamentu, s ključnom zamerkom da se „Erdoganu daje blanko ček“.

Evropski parlament mora da potvrdi nagodbu EU-Turska o rešavanju imigrantske krize, a čak je i uzdržani Manfred Veber, šef najveće grupe desno od centra, u kojoj je i stranka Angele Merkel, izjavio da se „ne sme dozvoliti da Turska vrši pritisak na Evropu“.

Naročito liberali, levica, zeleni, kao i deo socijalista su osuli paljbu na račun kršenja osnovnih demokratskih prava u Turskoj, represiju turskih vlasti prema kurdskoj manjini, uz ocenu da je na delu „prava turska ucena EU“.

Najoštriji je u raspravi bio bivši belgijski premijer i vodja liberala Gi Verhofstat koji je optužio evropske vodje da „sultanu Erdoganu daju ključeve ulaska u EU“.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar