Grčka nemoćna, građani pomažu izbeglicama

Atinjani su položili ispit humanosti. Uz ostrvljane sa Lezbosa koji će biti kandidovani za Nobelovu nagradu za mir, pokazali su da je želja da pomognu jača od svih problema koje talas migranata i izbeglica donosi glavnom gradu Grčke, ali koji, istini za volju, mogu da izmaknu svakoj kontroli. Na Trgu Viktorija u centru grada, gde je situacija najdramatičnija i gde već danima pod vedrim nebom, na trotoaru, bez toaleta, šatora, ćebadi i odeće, uglavnom gladne i žedne borave čitave porodice migranata, sve je više Atinjana koji dolaze da im pomognu.

Foto: Beta

Foto: Beta

Kuvaju hranu, prave sendviče, donose voće, vodu i mleko za bebe… Dovlače kese sa odećom, sede sa njima i pokušavaju da se sporazumeju. TV kamera je zabeležila mnogo penzionera koji su odvojili po desetak evra, podelili keks i čokolade mališanima.

Međutim, situacija je vrlo ozbiljna jer je mnogo bolesne dece. Upućen je apel da građani pomognu lekovima protiv temperature i groznice, da se odazovu lekari i medicinsko osoblje. Dramatično je i u pirejskoj luci gde je tokom dana pristiglo nekoliko brodova sa hiljadama migranata sa grčkih ostrva. Trenutno je u Pireju tri i po hiljade migranata koji tu, uglavnom, i ostaju. Mali broj kreće prema Trgu Viktorija, većina odbija da ide u prihvatne centre koji su otvoreni u gradu i okolini.

U luci gde na terminalima, u čekaonicama već danima borave hiljade ljudi, ima mnogo problema zbog nedostatka hrane i vode. I tu pomažu građani koji ostavljaju ćebad, odeću. Tokom dana pojavio se kamion u kome je jedan Grk dovezao ogromnu količinu pomorandži i odeće. Učiteljice iz susedne škole dovele su svoje đake „naoružane” blokovima i olovkama i tu, na trotoaru, sa svojim vršnjacima iz Sirije, Iraka i Avganistana satima su zajedno crtali, pravili čamce od papira koji, kako je rekla jedna učiteljica, „treba da u neku mirnu luku odnesu njihove želje“.

Najdramatičnije je nadomak zatvorene grčko-makedonske granice gde preko devet hiljada migranata, u krajnje nehumanim uslovima, već danima čekaju nadajući se da će nastaviti put prema zapadnoj Evropi. Veliki broj porodica nema šator, spavaju na mokroj zemlji, počela je kiša koju najavljuju za naredne dane. Na obrok čekaju u redovima dugim po osam stotina metara, nema mleka i lekova za bebe. Sve što stigne organizovano, a toga je najmanje, i sve ono što donesu dobri ljudi, malo je za toliki broj gladnih.

Njihov broj se povećava iz sata u sat jer drumom stižu kolone migranata koji su iz prihvatnih centara ili iz Atine krenule prema granici. Većina onih koja je brodovima stigla u Pirej i druge luke ne želi da ostane u unutrašnjosti Grčke i put produžavaju prema Idomeni. Istovremeno, na grčkim ostrvima samo danas, preko šest hiljada ljudi čeka da se trajektima prebaci na kopno.

„Suočavamo sa se najvećom migrantskom krizom do sada, oči u oči sa problemom koji prevazilazi mogućnosti ove države i vlade. Mi jesmo bili spremni za migrantsku krizu, ali nismo mogli da budemo spremni za takav talas, takav cunami migranata“, izjavio je premijer Aleksis Cipras i intervjuu TV Skaj i dodao: „Jedna je stvar kada na naše obale stigne nekoliko čamaca sa migrantima, druga je priča kada dnevno stignu stotine brodova sa hiljadama ljudi.“

Premijer Cipras, koji sa političkim partijama priprema zajedničku platformu sa kojom će Grčka izaći na vanredni samit EU i Turske, izražava bojazan da ukoliko Ankara ne bude spremna da sarađuje, neće biti načina da se spreči talas izbeglica. Grčka je najavila mogućnost veta na svaku odluku koja bi bila u suprotnosti sa njenim interesima, ali, u isto vreme, brine zbog pretnji da zemlja bude isključena iz šengenske zone.

„To bi bila katastrofa za Grčku. De fakto zatvorene granice i u praksi, na našoj teritoriji hiljade migranata o čijem broju više niko u Evropi neće brinuti“, naglasio je Cipras i dodao da će, bez obzira na sve, Grčka pokušati da maksimalno pomogne hiljadama ljudi koji su napustili svoje domove.

(Jasmina Pavlović Stamenić, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar