Grčka podnela zahtev evrozoni za novu finansijsku podršku
Grčka je danas podnela zahtev Evropskom mehanizmu stabilnosti za novu finansijsku pomoć i kratkoročno prebrođivanje hitnih potreba u svežem novcu od nekoliko milijardi evra, od plaćanja rate kredita Evropskoj centralnoj banci 20. jula, pa do plata državnim službenicima i penzija.
Vođi evrozone su, uz snažno insistiranje Francuske i Italije, sinoć Atini dali rok do četvrka u ponoć da predstavi jasne, tehnički precizne predloge za mogući dogovor o daljoj finansijskoj podršci EU i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
Grčki premijer Aleksis Cipras je danas u Evropskom parlamentu izjavio da će se Atina tim predlozima obavezati na „ubedljive reforme, uz najmanje moguće recesivne mere i podsticanje rasta privrede“.
Ali, stavio je on do znanja, to znači da uz temeljite reforme, uštede mora doći do rasta privrede i zapošljavanja, čime bi grčki dug mogao realno da se otplaćuje.
Cipras je rekao da će predlozi njegove vlade biti reforme koje prethodne grčke vlade za pet i po godina politike stezanja kaiša nisu nikad htele da sprovedu.
On je istakao da će predlog Atine evrozoni i poveriocima duga obuhvatiti i ključno važne olakšice, pomeranje rokova i „restrukturaciju duga, što ne smemo smatrati tabu temom“.
Cipras je u parlamentu Evropske unije podvukao da je Grčka pet godina bila „mesto gde se vršio eksperiment stezanja kaiša…koji je bio neuspešan“, a desetine milijardi evra koje su dobijena za rešavanje krize i duga nisu otisle narodu, već za spasavanje banaka.
Cipras je zatražio da se ulože svi napori za socijalno pravedno rešenje teške grčke krize i rekao da jasno želi da predoči da za grčke nevolje nisu „samo krivi zli stranci „, već korumpirane vladajuće oligarhije i prethodne vlade koje su održavale „klijentelizam…povezanost političke i ekonomske vlasti“, korupciju i masovno neplaćanje poreza.
Grčki premijer je naveo analizu švajcarske banke Kredi suis, prema kojoj 10 odsto grčkog stanovništva ima 60 odsto nacionalnog bogatstva, a tih 10 odsto bogatih, naglasioje Cipras, nikad nisu obuhvaćeni merama stezanja kaiša.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker su sinoć, posle zasedanja vođa evrozone, zemalja EU članica evra, podvukli da ne žele izlazak Grčke iz evrozone, ali su predočili da je moguć i takav „najrcrnji scenario“.
Junker je rekao da je zato Evropska komisija pripremila i podroban plan za izlazak Grčke iz evrozone ako ne bude drugog rešenja, uz program humanitarne pomoći za grčko stanovništvo.
Tusk je objasnio da je samit cele EU sazvan takođe u nedelju zato što bi posledice u slučaju „crnog scenarija“ bile takođe veoma velike za celu Uniju “, što bi “celu Evropu pogodilo i u geopolitičkom pogledu”.
Pored ostalog, Tusk je rekao da ne bi bilo pošteno da o sudbini Grčke i evrozone ne odlučuju i Rumunija i Bugarska koje, iako nisu u evrozoni, zajedno s još nekim zemljama osećaju posledice grčke krize.
Na pitanje novinara da li su vođi evrozone izrazili spremnost da se olakša, delom odloži ili otpiše grčki dug, Junker je odgovorio da je već ranije bilo ponuđeno da se to razmotri u oktobru.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.