Igra prestola na francuski način

Trka za mesto predsednika skandalozna je već u najavi – Oland optužuje Sarkozija, koji obećava francuski Gvantanamo, da je svuda po Jelisejskoj palati ostavio svoje špijune

Foto: Beta

Foto: Beta

Sve što nijedan predsednik ili kandidat za šefa države ne bi smeo da kaže, već je izrečeno. Ali još se nije završilo prepucavanje američkih takmaca za Belu kuću, a već se nazire da će francuska trka za Jelisejsku palatu biti obeležena još nepristojnijim rečnikom i šokantnijim izjavama. Pred unutarstranačke izbore među Republikancima, bivši francuski predsednik postao je radikalniji od krajnje desnice, pa je obećao da će, dokopa li se ponovo Jelisejske palate, već prvog meseca raspisati referendum. On predlaže Francuzima da glasaju za novi zakon kako bi sve sumnjive osobe sklone terorizmu mogle bez suđenja trajno da se zatvore u neki francuski Gvantanamo. Izjave njegovog rivala, predsednika i mogućeg kandidata za drugi mandat Fransoa Olanda, podjednako su nedostojne jednog šefa demokratske republike i njenih vrednosti.

Tek je nekoliko odlomaka procurilo iz obimne knjige od 672 stranice sastavljene od tajnih intervjua koje je u toku svog predsednikovanja odabranim novinarima davao Fransoa Oland, koga su u kampanji protiv Sarkozija 2012. nazivali Gospodin Normalni. Istraživački novinari Žerar Dave i Fabris Lom su u knjizi čiji bi naslov u prevodu mogao da glasi „Jedan predsednik ne bi smeo ovako da govori” sakupili 60 razgovora koje su vodili sa Olandom u Jelisejskoj palati. Kako se vidi iz procurelih odlomaka, šef države nije mnogo vagao reči i izraze kada je sa novinarima govorio o islamu. Ako je suditi po istrgnutim citatima, Oland je rekao da Francuska ima problem sa islamom i da u zemlju ulazi suviše veliki broj ilegalnih migranata. Ali više od svega bode oči predsednikova izjava da će zabrađene žene jednog dana postati Marijane. Mislio je na nacionalni simbol francuske republike, junakinju čije se razgolićene biste nalaze u centru mnogih gradskih trgova, čiji lik krasi amblem republike, poštanske markice i kovanice evra.

Po mišljenju ovog socijaliste, problem sa islamom, drugom religijom u Francuskoj po broju vernika, može lako da se reši: ako muslimanki pružimo mogućnost da napreduje, „ona će se osloboditi svoje marame, i postati Francuskinja”. Danas joj možda pokrivanje lica izgleda kao neka vrsta zaštite, ali već sutra to joj neće biti potrebno jer će biti sigurna u svoj položaj u društvu. Istrgnuto iz konteksta, ispada da predsednik Oland smatra da muslimanke nisu Francuskinje. I na tu rečenicu nadovezale su se kritike kojima odjekuju francuski mediji i pre nego što je zvanična kampanja za predsedničku funkciju počela.

Nespretno je u intervjuima govorio i o migrantima: „Taman jedna grupa migranata nauči nešto francuskog jezika, a stignu drugi i ispočetka moramo da ih učimo jeziku.” Žalio se novinarima da taj talas nikad ne prestaje.

Opozicija iz Sarkozijeve partije optužuje Olanda da je spreman da se kocka sa nacionalnim simbolima i da Marijanu proda u bescenje u ime političkog islama.

Ako nacija ipak odluči da Fransoa Olandu poveri drugi mandat, predsednik će ostati zakleti neženja, iako za svoju trenutnu izabranicu Žili Gaje kaže da je „fina devojka”. Sudeći po razgovorima sa novinarima, Oland najnežnijim rečima opisuje svoju nekadašnju partnerku socijalistkinju i sadašnju ministarku za ekologiju Segolen Roajal, sa kojom ima četvoro dece: „Sa njom sam najbliži. Ona je uvek tu kad mi je potrebna.” Novinarku Valeri Trirvajler, koju je u Jelisejsku palatu doveo na mesto prve dame, optužuje, međutim, da je bila „opsesivno ljubomorna” na Segolen i da mu je zbog toga učinila teškim prve mesece na mestu predsednika. Posle dramatičnog raskida do koga je došlo kada su Olanda fotografisali kako se na motoru iskrada iz Jeliseja da bi noć proveo sa Žili u iznajmljenom stanu, Valeri Trirvajler je napisala knjigu o Gospodinu Normalnom. Žena njegovog života, kako je Trirvajlerovu nazvao kada je postajao predsednik, zbog njegovog neverstva je popila gomilu pilula za smirenje, pa je završila u bolnici. Ali više od svega naciju je potresla tvrdnja Trirvajlerove da je Oland siromahe nazivao bezubim bednicima. Predsednik je pred novinarima tvrdio da je Trirvajlerova gnusno slagala kada je napisala da on prezire siromahe.

Za slike koje su poslužile kao krunski dokaz o njegovom neverstvu, Oland krivi svog prethodnika Nikolu Sarkozija. Kaže da je on ugradio svoje špijune po celoj Jelisejskoj palati. Javnost zna da je ubrzo posle skandala iz Jelisejske palate otpušten zvanični predsednikov fotograf, a da se Trirvajlerova više nikad nije vratila u rezidenciju.

U nju neće ući ni Žili Gaje jer Oland ne namerava da ovu vezu ozvaniči brakom ni u prvom ni u eventualnom drugom mandatu.

Predsednik se takođe požalio da mu nedostaje porodica, ali da je u Jelisejskoj palati privatni život nemoguć. Knjiga koja se u knjižarama pojavila juče otkriva i Olandovu mržnju prema njegovom prethodniku. Sarkozija naziva „zečićem na baterije” koji stalno klepeće. Oland mrzi Sarkozijev „cinizam, vulgarnost i zlovolju”. Odvratno mu je čak i kupatilo u Jelisejskoj palati koje su dekorisali Sarkozi i njegova supruga Karla Bruni.

Ali kad su ga pitali za koga bi glasao u drugom krugu predsedničkih izbora kada bi se u njemu našli Sarkozi i Marin le Pen, Oland je rekao da bi tada glasao za Sarkozija. Tako je bilo i 2002, kada je glasao za konzervativca Žaka Širaka, a ne za krajnju desnicu na čijem je čelu tada bio otac Marin le Pen Žan-Mari.

Francuzi se nadaju da neće morati da biraju između Sarkozija, Olanda i Marin, već da će u međuvremenu drugi kandidati pobediti na unutarstranačkim izborima. Rejtin bivšem i sadašnjem predsedniku nije obećavajući, a računa se da će i dalje padati, posle otkrića da predsednik govori stvari koje nisu dostojne jednog šefa države.

Autor: Zorana Šuvaković, Politika

Ostavite komentar

Ostavite komentar