Islamisti protiv izbeglica

Pridržavajući se plana o konfrontaciji koja će dovesti do „poslednjeg rata” između „istine i laži”, Islamska država na sve načine pokušava da polarizuje muslimane i nemuslimane i osigura da svet krene putem „sukoba civilizacija”.

Foto: Beta

Foto: Beta

Islamisti konačni obračun „armija islama i Rima” čekaju na svojim bojištima i zato uporno pozivaju stanovništvo Sirije i Iraka da se pridruži kalifatu. To podrazumeva da ne kreću u emigraciju ka „neprijateljskoj” Evropi.

One koji budućnost traže na Zapadu podsećaju na podele unutar islama posle smrti proroka Muhameda 632. godine i svakog muslimana koji ne podržava njihov projekat proglašavaju za jeretika. „Kako ćete videti Alaha?”, kaže se u jednoj poruci ove kampanje.

Islamska država ne može da ubije sve izbeglice sa Bliskog istoka, ali koristeći evropske strahove od migranata pokušava da im oteža život i primora da razmisle o svojoj odluci. Poziva ih da napuste dar ul-kufr (zemlju nevernika) i vrate se u dar ul-islam (zemlju islama) kako bi se u džihadu suprotstavili „krstašima”.

Sve to potpada pod strategiju uništavanja tzv. sivih zona koegzistencije različitih svetova i unošenja crno-belih podela na islamski i neislamski. Zločini poput Brisela treba da izvrše pritisak na „sive zone” kako bi se oštrije polarizovao odnos muslimanskih i nemuslimanskih zajednica. „Muslimani na Zapadu ubrzo će se naći pred jednim od dva izbora”, piše u uvodniku Islamskoj državi bliskog magazina na engleskom „Dabik”. „Ili će postati otpadnici i prihvatiti religiju kufra… kako bi živeli među nevernicima, ili će doći u Islamsku državu. Opcija da budete posmatrač sa strane je izgubljena.”

Taj strateški cilj Islamske države jasno je definisao jedan od napadača na redakciju pariskog lista „Šarli ebdo”. „Došlo je vreme za novi događaj – proslavljen postojanjem Kalifata na globalnoj sceni – da se unesu nove podele po svetu i svuda unište sive zone”, kaže on u video-poruci objavljenoj dva dana posle pogibije.

Pod opsesijom totalne dominacije, Islamska država veruje da će polarizacijom i podelama doprineti povratku mesije i uspostavljanju božje države ne zemlji. Naravno, usklađene zakonima šarije.

To je blagoslov i kletva Islamske države. Potvrda upečatljive doze samouverenosti koja je istovremeno izvorište njene rigidnosti i brutalnosti. Ali i opasnog ponašanja koje okuplja svet da im se suprotstavi.

Kakav će biti odgovor? Ni Amerikanci ni Rusi ni Arapi nisu spremni da svoje vojnike pošalju u pustinjsko grotlo Iraka ili Sirije, čije lokalno stanovništvo istorijski nema razumevanja za „oslobodioce.

Amerika se merama zavedenim posle napada Al Kaide 2001. uspešno ogradila od terorizma. Islamska država svoj rat preseljava k Evropi. Dok muslimanske izbeglice poziva da se vrate kalifatu, svoje „usamljene vukove” ostavlja da po Evropi seju strah, ali i kolektivni omraz, gurajući je kao globalnom verskom sukobu.

Napad u Briselu, kao i prethodni u Parizu, nosi sve zastrašujuće karakteristike:  koordinisan i brutalan čin terorističkog ratovanja koji blokira gradove i države od Egipta do Rusije, od Libana do Turske. Nekolicina fanatika podiže na noge stotine hiljada vojnika i pripadnika snaga reda širom Evrope. Strah se useljava u svakodnevni život.

Pošto aktiviraju „majku satane”, eksploziv kojim su opasani, regruti nove generacije terorista kreću pred Alaha sa osmehom osvetnika koji je iza sebe ostavio desetine ili stotine mrtvih „nevernika”, mahom nevinih civila.

Pokazuje se da relativno skromna sredstva i taktika mogu da nanesu nesrazmerno velike gubitke vojno superiornim silama. Kako po Bliskom istoku, tako i po Evropi. Bezbednost Evrope je veoma lomljiva kada se suoči sa bombašima samoubicama. Pokazuje se da su kontrole nemoćne da spreče da se morbidni planovi pretvore u stvarnost. Uprkos svim merama predostrožnosti, broj stranih džihadista se uvećava, oružje tajno prelazi granice.

Usponu terorizma doprinose spoljne intervencije Zapada koje probleme stvaraju a ne rešavaju. Napadi su sve češći i uvećavaju animozitet prema muslimanima – upravo ono što je cilj Islamske države koja sebe pre svega doživljava kao – državu. Iskreno veruju da ostvaruju sunitski ideal kalifata u kome će se okupiti muslimanska umma, zajednica, ukinuti kolonijalne granice Bliskog istoka i osloboditi se patronaže Zapada.

To što je varvarski brutalna, nihilistički sadistička, ne znači da strategija nije pažljivo osmišljena. Islamska država želi da cenu borbe svojih protivnika učini neizdržljivom.

Ukoliko Evropa sebi dopusti da je terorizam „takfiri bombaša” uvede u bes, mržnju i osvetništvo prema čitavom islamskom svetu, upašće u opasnu klopku. Oslonac na individualne akcije država protiv terorizma takođe nije perspektiva. Komentari poput „kult smrti zvani islam” regrutovaće nove radikalne islamiste, barem toliko uspešno koliko i komentari Donalda Trampa o muslimanima kojima bi zabranio ulazak u SAD.

Atmosfera netrpeljivosti pogoršaće položaj izbeglica olakšavajući proboj ideologije terorizma. Zato ne sme da se zaboravi onaj dečak sa grčko-makedonske granice sa transparentom „Sorry for Brussels” – izvinite za Brisel.

Svet je do sada bio pošteđen trećeg svetskog rata zahvaljujući „ravnoteži straha”: Amerikanac se koliko i Rus plašio smrti. Ova ravnoteža je poremećena. Pojavili su se ljudi koje je izvitoperena interpretacija islama oslobodila straha od smrti.

(Boško Jakšić, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar