Istorija bolesti predsednika SAD i kako su ih krili

Svidelo se to Hilari Klinton i Donaldu Trampu ili ne, postalo je uobičajeno da predsednički kandidati objave podatke o svom zdravstvenom stanju pre izbornog dana, ali su američki predsednici u prošlosti bili prilično tajanstveni kad je reč o problemima sa zdravljem koji su ih mučili, a neki su ih i pažljivo skrivali.

Foto: Beta

Foto: Beta

Ta pojava datira još s kraja 19. veka kada je tadašnji predsednik Grover Klivled krio da ima rastući kancer u ustima, a kada je položio zakletvu za drugi predsednički mandat, tajno mu je uklonjen tumor na jahti jednog prijatelja pod plaštom četvorodnevnog pecanja, navodi američki magazin „Roling Stoun“.

Brkovi po kojima je bio poznat toliko su mu uspešno pomogli da prikrije nedostatak pet zuba i dela gornje vilice koji su mu zajedno sa tumorom uklonjeni, da su novinari za operaciju saznali tek dva meseca kasnije.

Klivlend je javno opovrgao navode o operaciji, a priča o tumoru je javno prihvaćena tek posle 23 godine.

Predsednik Vudro Vilson je u leto 1918. pred kraj Prvog svetskog rata tajno podvrgnut hirurškom zahvatu odstranjivanja polipa iz nosa, a ta intervencija je obelodanjena tek 2007. godina, kada su objavljena lična dokumenta njegovog lekara.

„Niko za to nije znao osim Prve dame, gospođe Edit Vilson. To je bila tajna“, priznao je lekar Bele kuće Keri Grejson u pismu svojoj supruzi.

Godinu dana kasnije, Vilson je posle 22-dnevne maratonske promotivne ture u ime svoje Lige nacija, doživeo moždani udar posle čega je ostao trajno paralizovan u jednu stranu, ali je njegova supruga Edit i tada uspela da od medija sačuva tajnu o njegovom stanju, pa se za šlog u javnosti čulo tek nekoliko meseci kasnije.

Vilsonov naslednik Voren Harding preminuo je od srčanog udara, kako se tada pretpostavljalo, a uzrok njegove smrti je postao predmet glasina kada je njegova supruga Florens odbila da odobrila autopsiju.

U odsustvu zvaničnog izveštaja, javnost se obrušila na Hardingove lekare, a jedan od doktora je napisao da su ih optuživali da su „predsednika do smrti izgladnjivali, ili ga, naprotiv, prekomerno hranili, ili ga polako trovali i punili ga pilulama i sredstvima za čišćenje“.

Godine 1952, Hari Truman, koji je preminuo ubrzo nakon što je izabran za četvrti mandat, u tajnosti je prebačen u bolnicu na nedelju dana sa plućnom infekcijom, o čemu štampa ništa nije znala, a njegov sekretar za štampu je govorio samo o „blago povišenoj“ temperaturi.

Tek 2010. je „isplivao“ istinski medicinski izveštaj o njegovom stanju.

Džon Kenedi je patio od Adisonove bolesti, mada su njegovi lekari tokom kampanje to negirali, ali je on svakodnevno uzimao šaku lekova kako bi bolest držao pod kontrolom i dvaput je kolabirao u kancelariji.

Tu je i Ronald Regan, čija je dijagnoza Alćajmerove bolesti objavljena tek 1994, pet godina nakon što je napustio funkciju, a od tada se žustro raspravlja o tome da li je simptome te bolesti imao i dok je bio na čelu zemlje.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar