Junker odbio da bilo šta kaže o Ciprasovom predlogu za rešenje krize

Predsednik Evropske komisije(EK) Žan-Klod Junker izjavio je da je „u stalnoj vezi s vladom u Atini“ i odbio da kaže da li danas obelodanjeni predlog grčkog premijera Aleksisa Ciprasa poveriocima grčkog duga može dovesti do preokreta u grčkoj krizi.

Ciprasova ponuda da prihvati poslednji predlog poverilaca uz manje dopune i otkaže za nedelju sazvani referendum u Grčkoj, naišao je na povoljan odjek mnogih članica EU i doveo do skoka vrednosti na evropskim berzama, iako je nemački ministar finansija Volfgang Šojble izjavio da „nema osnova za ozbiljnu raspravu“ i rekao da grčka vlada ponudu mora razjasni.

Ministri finansija Evrogrupe, zemalja zone evra, Evropske centralne banke (ECB) i EK popodne treba da razmotre Ciprasove najnovije predloge, koji uključuju prihvatanje nekih zahteva poverilaca, EK, ECB i Međunarodnog monetarnog fonda.

Atina međutim traži i nastavak, odnosno novi dvogodišnji program pomoći poverilaca, jer je dosadašnji istekao u ponoć, i hitnu finansijsku injekciju Grčkoj za tekuća plaćanja i otplatu 29 milijardi evra duga u neposrednoj budućnosti.

Cipras je to naveo u pismu Junkeru i predsedniku Evrogrupe Jeronu Dejselblumu, čiji je faksimil danas  objavio britanski list Fajnenšel tajms, a italijanski i francuski ministri finansija, Karlo Padoan i Mišel Sapen su saopštili da se želi nagodba s Atinom.

Padoan je objasnio da je cilj da se učini sve da se Grčka „vrati privrednom rastu, ponovo uspostavi poverenje, likvidnost i sprovedu strukturne reforme“, ali da se ubrza jačanje institucija evrozone.

Sapen je rekao da „izuzev Nemačke, nema nijedne zemlje koja želi da dočeka nedelju (referendum) bez sedanja za pregovarački sto s Grčkom… i naš cilj je da se do poslednjeg trenutka radi na sporazumu kako bi se vratila stabilnost u Grčku i smirila Evropa i svet“.

Poverioci su u poslednjem paketu ponudili Grčkoj niže stope PDV za lekove, struju i neke potrepštine, odustali od zahteva za smanjenje penzija i plata.

Cipras u pismu, pored ostalog, traži i izuzeće za poreske olakšice za udaljena ostrva, prihvata da se Grci penzionišu sa 67 godina, ali tek 2022, dok nudi kompromisne uštede na sektoru odbrane, najpre od 200 miliona evra 2016, a 400 miliona evra 2017.

Francuski list Mond se poziva na izvore Evropske centralne banke koji navode da je novi program spasavanja za Grčku „teorijski moguć“ i kažu da Ciprasovo pismo „može biti osnova za sporazum o trećem programu pomoći idućih dana“.

Nemačka kancelarka Angela Merkel i vicekancelar Zigmar Gabrijel su, međutim, vrlo uzdržani i, štaviše, stavili su do znanja da bi možda za stabilnost evrozone i njeno dalje institucionalno jačanje bolje bilo da Grčka izađe iz zone jedinstvene evropske valute.

Gabrijel je štaviše naglasio da „grčka vlada politički, ideološki želi drugačiju zonu evro, a zona evra bi došla u opasnost i propala ako bismo to sledili“.

U analizi direktora instituta Žak Delor, Iva Bertonsinija, je međutm i teza da bi najbolje bilo da se cela grčka kriza i sličnih članica evrozone s problemima, potpuno odvoji od vezanosti za Međunarodni monetarni fond, čiji su programi bili veoma pogrešni i pogoršali krizu i dugove, i da EU iskoristi samo svoje velike finansijske mogućnosti da pomaže oporavku sopstvenih članica.

U javnu raspravu se posle dužeg vremena uključio i bivši direktor MMF-a Dominik Stros-Kan koji je rekao da i sam snosi krivicu za pogrešne „lekove“ koje je MMF propisivao Grčkoj i predložio da se Grčka na rok od dve godine oslobodi plaćanja duga, deo duga „nominalno smanji“, tako da ta zemlja može da, uz dalju finansijsku podršku EU, povrati privrednu stabilnost i rast, poverenje investitora.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.