Kako će na spoljnu politiku Fijona uticati veza s Putinom?

Fransoa Fijon, koji je na danas održanim unutarstranačkim izborima desnog centra izabran za kandidata za budućeg predsednika Francuske, zalaže se za bliže odnose sa Moskvom, a njegova bliskost sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom izazvala je pitanja o tome kakvu bi spoljnu politiku vodio, piše AFP.

Foto: Beta

Foto: Beta

Fijon, koji je vezu sa Putinom uspostavio u vreme kada su obojica vršili funkcije premijera svojih država, od 2008. do 2012. godine, pozvao je EU da ukine sankcije Moskvi, koje su uvedene nakon što je Rusija pripojila Krim 2014. godine.

Bivši francuski premijer smatra da Pariz treba da zadrži savezništvo sa Vašingtonom, ali obnovi veze sa Moskvom, koje vidi kao ključne za rešavanje sukoba u Siriji.

„Pitanje je: moramo li nastaviti da provociramo Ruse, odbijamo dijalog sa njima i vršimo protisak na njih da budu sve nasilniji, agresivniji i sve manje evropski?“, upitao je Fijon jednom prilikom u oktobru.

Ruski mediji su ga opisivali kao „prijatelja Moskve“ koji može da popravi odnose između dve zemlje koji su se pogoršali zbog pripajanja Krima Rusiji 2014. i ruske podrške proruskim aktivistima na istoku Ukrajine.

Bivši šef francuske diplomatije Bernar Kušner, koji je radio sa Fijonom, rekao je ranije za AFP da Putina i Fijona vezuje „prijateljstvo i uzajamno razumevanje“.

U završnoj debati sa donedavnim rivalom Alenom Žipeom, Fijon je istakao da ne odobrava okupaciju Krima ocenio je da je pitanje nezavisnosti Kosova bilo „diskutabilno“.

„Ne odobravam okupaciju Krima kao što je i pitanje nezavisnosti Kosova bilo diskutabilno“, rekao je Fijon.

Fijon, koji je bio premijer Francuske od 2007. do 2012. godine, osvedočeni je katolik, društveno konzervativan i otac petoro dece koji je sa suprugom Penelope, Velšankom, više od 30 godina u braku i s kojom živi u kući iz 12. veka.

Ipak, poznat je i kao ljubitelj auto-trka i reforme slobodnog tržišta.

Svojevremeno je glasao protiv zakona o istopolnim brakovima i najavljivao je da će se zalagati za njegovu izmenu. Kada je reč o abortusu, govorio je da se lično tome protivi, ali da neće menjati taj zakon.

„Moja savest je moja stvar“, rekao je Fijon tokom jedne od debata za unutrastranaške izbore republikanaca.

U poređenju sa Žipeom, takođe ima tvrdokorniji stav o pitanjima identiteta i islama koji su dominirali kampanjom republikanaca nakon niza napada džihadista u Francuskoj.

„Ne, Francuska nije multikulturalna zemlja. Francuska ima istoriju, jezik i kulturu koje su prirodno obogaćene spolja“, rekao je Fijon.

Fijon, veliki poštovalac Margaret Tačer, ima radikalni ekonomski reformski program, a tokom debate je izneo nameru da ukidanje 500.000 funkcionerskih radnih mesta do 2022. nadoknadi povećanjem radnog vremena sa 35 na 39 sati nedeljno.

„Svi moraju da učine napor, da rade više a zarađuju malo manje“, poručio je Fijon.

Upozorio je da je Francuska na „na ivici revolta“ navodeći da veruje da je njegov plan da ukine 500.000 radnih mesta u javnom sektoru i poveća radno vreme način da se pokrene ekonomija.

Fijon (62) je na danas održanim unutarstranačkim izborima republikanaca, koji su birali kandidata za predsedničke izbore sledeće godine, osvojio 68,4 odsto glasova, pokazuju rezultati sa polovine obrađenih biračkih mesta od ukupno 10.228.

Predsednički izbori će u Francuskoj biti održani u dva kruga – 23. aprila i 7. maja.

Ankete pokazuju da će se u drugom krigu izbora, najverovatnije, nadmetati s krajnje desničarskom strankom Nacionalni front koju predvodi Marin Le Pen.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar