Kako je Balkan postao regrutni centar IS?

U regionu u kojem rane rata početkom 90-tih još uvek nisu zaceljene, eksplozivna je mešavina ekonomsih, političkih i socijalnih faktora povod su koji mlade tera u zagrljaj ekstremista, tvrdi danas bečki dnevnik „Prese“.

Veliki izazov je nezaposlenost mladih, upozorava Vedran Džihić sa Austrijskog instituta za međunarodnu politiku.

Foto: Beta

Foto: Beta

On je ukazao da nezaposlenost mladih na Balkanu iznosi 50 odsto, a u Bosni čak 63 procenata, što je najviše vrednost u svetu.

„Većina mladih u Bosni živi kod roditelja, nema perspektive pristupanja EU ili poboljšanja životnih uslova. Takođe pristup tržištu rada još uvek je organizovan od strane strančakog aparata“, naglasio je Džihić dodajući da je slično i na Kosovu.

I sa Kosova se pretežno neobrazovani, nezaposleni i muškarci, koji su se ogrešili o zakon, iz razorenih porodica, priključuju samoproglašenoj Islamskoj državi.

Oni beže od porodičnog nasilja, problema u braku, dugova, narkotika, alkohola i krivičnih dela, te su u potrazi za partnerom, izazovima.

„Prese“ podseća da je početkom juna „Hajat media centar“, propaganda mašinerija džihadista takozvane Islamske države objavio video, sa grupom naoružanih koji najavljuju talas terorističkih napada u Srbiji, Kosovu, Albaniji i Makedoniji uz poziv muslimanima na Balkanu da slede „poziv kilafata“, to jest da uspostave islamski sistem.

List ukazuje da u redovima IS u Siriji ili Iraku najveću grupu stranih boraca čine, prema izveštaju „Sufan grupe“, građani Bosne i Kosova.

Do oktobra bilo je 330 boraca iz Bosne, a sa Kosova 232.

Prema „Sufan-u“ sa Balkana se 875 osoba priključilo IS.

Bosna i Kosovo su, u poređenju sa drugim evropskim zemljama, nadprosečno zastupljeni.

Na milion stanovnika na Kosovu dođe 125 boraca, a u Bosni 85, podvlači „Kosovski centar za bezbednosne studije“.

Poređenja radi u Belgiji, koja se bori, takođe, sa radikalizacijom svojih građana, na milion stanovnika dođe 41 borac Islamske države.

Regrutovanje na Balkanu funkcioniše samo delimično preko interneta – onlajn sadržaj služi asmo kao multiplikator, tvrdi nevladina organizacija „Atlantic Initiative“.

„Prese“ ukazuje da je u Bosni, kao i na Kosovu, Saudijska Arabija dala velikodušne donacije za izgradnju infrastrukture i humanitarne organizacije posle rata 90-tih, čime je sebi obezbedila zančajan uticaj.

Time je saudijski vehabizam godinama dobijao na uticaju.

Problem postaju sve više salafistički propovedači, koji u „podzemnim“ zajednicama šire svoje ultraortodoksne stavove.

Ta „legla radikalizacije“, kako iz naziva „Atlantic Initiative“, popunjavaju rupe socijalnog, zdravstvenog i obrazovnog sistema, koje vlade ekonomski slabijih zemalja nisu u stanju da zatvore, dodaje list.

Dnevnik ukazuje da EU povećava pritisak na Bosnu, te, kako bi zatvorila slavine novca teroristima, Brisel namerava da usposatvi „crne liste“ zemalja koje olakšavaju finansiranje terorista.

Prema izveštajima, kako dodaje „Prese“, Bosna je jedina evropska država na toj listi, pored već uobičajenih Avganistana, Irana, Iraka, Jemena, Severne Koreje, Sirije, Gvajane, Laosa, Ugande i Vanuatua.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake