Kakva je zaostavština Obame?

Barak Obama već je ušao u istoriju kao prvi crni američki predsednik, ali njegovih osam godina u Beloj kuci ne svode se samo na taj podatak – u dva mandata znatno je izmenio američku ulogu u svetu i njenu unutrašju političku sliku, piše Hina, prenosi Jutarnji list.

„Kako ide s onim oko nade i “promenama“?“, rugala se Sara Pejlin, poražena republikanska potpredsednička kandidatkinja na izborima 2008. godine.

Bilo je to u februaru 2010., jedva godinu dana nakon što je Obama ušao u Belu kuću.

Njegova zaostavština nije još u potpunosti definisana, ali pri kraju njegovog mandata čak 55 posto Amerikanaca veruje da je „ono oko nade i “promenama““ i te kako uspelo.

Mladi predsednik obećavao je vedre dane nade i promena, završetak ideoloških sukoba i krvavih inostranih ratova, ali se teško nosio s entuzijazmom koji je sam stvorio.

U prvoj godini mandata bez posla je ostalo četiri miliona Amerikanaca, stotine su izgubile svoje živote u „večnim“ ratovima u Iraku i Avganistanu, a republikanci i demokrate bili su neorganizivaniji nego ikada.

Obama je pokušavao da ublaži velika očekivanja javnosti.

“Živimo u teškim i nesigurnim vremenima”, rekao je tokom prvog govora u Kongresu koji je mnoge iznenadio svojim pesimizmom.

Ali njegova je retorika, koja je često podsećala na Vinstona Čerčila ili Džona F. Kenedija, postavila lestvicu previsoko.

Nije mu pomogao niti odbor za dodelu Nobelove nagrade za mir koji mu je uručio to priznanje svega nekoliko meseci nakon što je stupio na dužnost. I sam je bio svestan prezira koje je takva odluka izazvala.

Ali, Obamine ekonomske mere dale su rezultate. Privreda je rasla sporo, ali stalno.

Snažni fiskalni podsticaji i nezapamćene monetarne olakšice, ublažili su krizu, ali je oporavak bio neujednačen.

Pretnje od džihadističkih napada i dalje su aktuelne, a ratovi u Iraku i Avganistanu traju, ali sa manjim učešćem i brojem američkih žrtava.

Obamina obaveza da će sarađivati s medunarodnom zajednicom, čime se udaljio od jednostrane politike svoga prethodnika Džordža Buša, i vratiti ugled SAD-u u svetu doneli su mu status rok zvezde.

Njegov moto da se “nijedna nacija, koliko god bila velika ili moćna, ne može sama nositi sa svim izazovima”, pozdravilo je 200.000 obožavalaca na ulicama Berlina 2013. godine.

Povremeno se činilo da će Obama stati na kraj posleratnoj americkoj hegemoniji u svetu. Američke nacionalne interese definisao je mnogo uže, izbegavao intervencije, čak i kad su pređene zacrtane granice i kad je americki ugled bio narušen.

Biti svetski policajac koštalo je previše novca i krvi. Umesto toga, Obama se okrenuo svojim saveznicima i rasporedio teret. U Libiji i drugđe, SAD je operacije vodio „iz pozadine“.

Ali ta promena politike dogodila se u problematično vreme. Smanjenje američke moći poklopilo se sa jačanjem ratobornosti njenih rivala i slabljenjem saveznika u Evropi zbog finansijskih, društvenih i bezbednosnih pitanja.

Nedostaci Obamine doktrine nisu nigde tako nemilosrdno postali jasni kao u Siriji, gde je zbog izostanka američke intervencije poginulo stotine hiljada ljudi.

Obamin mandat je i kod kuće doživeo seizmičke pomake. Američka politika je od devedesetih bila obeležena borbom izmedu desnice i levice, konzervativaca i liberala, a njegov će mandat ostati zapamćen kao vreme u kojem se ta stranica okrenula.

Medunarodnim konsenzusom o borbi protiv klimatskih promena Obama je utišao kritike republikanaca i njihovo negiranje postojanja globalnog otopljavanja.

U samo jednoj nedelji tokom 2015. Obama je stvorio dojam da je zaustavio „ratove kultura“.

Prvo je odbačena pravna žalba protiv njegovog zdravstvenog zakonodavstva, Vrhovni sud je podržao homoseksualne brakove, i održao je predsednički govor u slavu crne propovednice koju je ustrelio belac, kritikujući pritom zakon o oružju.

Zastava Konfederacije, naglasio je tada Obama, „podsetnik je na sistemsko ugnjetavanje i rasno pođarmljivanje“.

Na izborima 2016., na kojima se traži Obamin naslednik, borba se vodi na drugačijem terenu. Razlika izmedu desnice i levice je nejasna.

Nakon Obame, čini se, politički preziri će biti ekonomski – globalizam protiv protekcionizma, populizam protiv liberalizma.

Američka unutrašnja politika udaljila se od strančarenja, a čak i najžešći Obamini kritičari priznaju kako su njegovi mandati bili „moralno i eticki čisti“.

„Profesor Obama“, kojeg su znali kritikovati da je hladan i distanciran, Ovalnu sobu napušta sa pozitivnim utiskom u javnosti koji je blizu nivou kakav su imali Bil Klinton i Ronald Regan.

(Tanjug)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.