Kastro – revolucionar koji je inspirisao i užasavao svet

Umro je bivši kubanski lider Fidel Kastro – harizmatični El komandante i jedan od najizuzetnijih političkih ličnosti 20. veka koji je iza sebe ostavio legat sa pečatom poluvekovnog revolucionarnog „fidelizma“.

Foto: Wikipedia/ Vandrad

Foto: Wikipedia/ Vandrad

Mnogi Kubanci još su u neverici da je Kastro umro, pošto su pre samo devet dana u medijima objavljene njegove fotografijae sastanka sa predsednikom Vijetnama na kojima nije loše izgledao.

„Ovo nije rastanak, samo pozdrav“, objavio je list podmlatka Komunističke partije „Juventud Rebelde“, citirajući stih iz himne kubanske revolucije „Asta sjempre“.

List ga naziva „goniocem uragana“ čija životna dostignuća predstavljaju „dokaz mogućeg“.

List komunističke parije „Granma“ ističe Kastrovu „disciplinu, lojalnost i hrabrost“, dok ga radio stanica „Reloh“ naziva „simbolom humanosti“.

„Uvek ćemo te voleti i braniti revoluciju koju si pokrenuo“, poručuje kubanski sajt „Kubadebate“, prenosi BBC.

U tekstovima drugih svetskih medija iznose se oprečna mišljenja o legatu Fidela Kastra, ali mu jedno niko ne spori – da je ostavio dubok trag u istoriji.

Argentinski list „Klarin“ naziva Fidela velikim revolucionarom i jednim od najvažnijih ličnosti 20. veka, a meksička „Hornada“ piše da će Kastro „biti jedan od lidera koji će se najduže pamtiti i biti predmet analize“.

List „El Nuevo Dijaro“ iz Nikaragve konstatuje: „Divili su mu se kao revolucionarnom mitu, a bio je optuživan i kao diktator, ali čak i njegovi neprijatelji su priznavali da je harizmatičan i da je bio sposoban da rukovodi državom“. „Niko ne ostaje hladan na njegovu kontroverznu ličnost“, zaključuje list.

S druge strane, mnogi mediji u Zapadnoj Evropi su u izveštajima isticali da Kastro nije bio heroj.

Španski ABC kaže da je bio „prevarantski tiranin koji je služio marksizmu da bi uveo totalitarni režim koji je doveo Kubu na ivicu ekonomskog kolapsa“, kao i da se sa njegovom smrću „otvara istorijska šansa za istinski politički i privredni preokret“.

Italijanski „Korijere dela Sera“ objavila je detaljan tekst o istoriji Kube u vreme Kastra pod naslovom „Od utopije do torture“.

Nemački magazine „Štern“ objavio je tekst Konrada Šilera koji navodi da je Kastro preživeo mnoge pokušaje ubistva da više nije ni verovao d aće umreti.

„Velt“ kaže da je Kastro prešao put od „revolucionara do disiluzioniste“ i da je „njegov san u većem delu samo ostao san“.

„Sada je Fidel Kastro – jedan od poslednjih političkih dinosaurusa Hladnog rata – umro“, piše list.

Ruski Prvi kanal je objavio da je Kastro predstavljao simbol jedne cele ere i da je bio jedan od najupečatljivijih svetskih poltičara, bez obzira šta neko mislio o njegovoj politici.

Alžirska tv stanica je navela da je Kastro bio humanista i podsetila da se on poslednji put pojavio na televiziji tokom posete alžirskog premijera Havani.

Al Džazira je objavila prilog u kome ocenjuje da se kontroverze oko Fidela Kastra nikada neće okončati, pa čak ni posle njegove smrti.

Ruska „Rusija 1“ konstatuje da je „harizmatični Fidel Kastro postao simbol protivljenja američkom imperijalizmu“.

„Do poslednjeg dana Fidel Kastro se borio da bi osigurao da i posle njegove smrti Kuba ostane verna njegovim idealima socijalne pravde“.

Kineski „Global tajms“ piše: „Tokom i posle Hladnog rada, SAD su pokretale ratove protiv manjih i slabijih zemalja u Latinskoj Americi i ostatku sveta. Amerika je svrgla režime mnogih zemalja, ali ne i Kube… Na kraju, administracija Baraka Obem je pružila grančicu mira i bilateralni odnosi su obnovljeni. To je dokaz da je Kastro jedan izvanredan strateg“.

„Gardijan“ ističe da nijedna ulica na Kubi ne nosi ime Fidela Kastra, niti je podignut spomenik u njegovu čast, ali njemu nije bila ni potrebna takva vrsta priznanja, piše Gardijan.

Fidel Kastro je zaslužan za besplatno školovanje i medicinsku zaštitu, a karipsko ostrvo je pretvorio u ekonomsku, političku i društvenu laboratoriju, što je istovremeno intrigriralo, inspirisalo i užasavalo svet, navodi britanski list.

Kubanci će se 29. novembra na Trgu Revolucije u Havani oprostiti od bivšeg lidera koji je umro u 90. godini. Proglašena je devetodnevna žalost, biće kremiran, a njegovi ostaci će biti sahranjeni 4. decembra u istorijskom jugoistočcnom gradu Santjago de Kuba.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar