Kavala – usputna stanica izbeglica ili budući geto?

Nemački ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer predlaže da se ponovo primene Dablinska pravila i 40.000 izbeglica vrati tamo gde je prvi put kročilo na tlo EU – u Grčku, a situacija u grčkom gradu Kavali pokazuje zašto bi to išlo veoma teško, piše „Dojče vele“.

Foto: Beta

Foto: Beta

Navodi se da je počela je nova školska godina u Grčkoj, ali među školarcima biste uzalud tražili izbegličku decu. Oko 20.000 izbegle dece i mladih, koji su trenutno u Grčkoj, najpre moraju da prođu pripremne kurseve.

Nastavno osoblje nedostaje na svakom koraku, a novi nastavnici bi trebalo da se zaposle novcem EU. Pripremni kursevi pohađaju se za grčki, jedan strani jezik, matematiku, informatiku, umetnost i sport. I kursevi se, doduše, odvijaju u redovnim školama, ali samo poslepodne kada su grčki đaci već otišli kućama. I sve to su resorna ministarstva dala na znanje tek ove sedmice iako je školska godina počela 12. septembra.

„Dojče vele“ navodi da je pre toga kružila glasina da će izbeglička deca biti raspoređena u obične razrede. Protiv toga su se bunili mnogi roditelji grčke dece, recimo u Oriokastru severno od Soluna, ili zapadnogrčkoj Prevezi. Tvrdili su da bi tako njihova deca bila direktno ugrožena, jer izbeglice navodno nisu vakcinisane.

Čule su se pritužbe da su došljaci slabije obrazovani, žalbe na „različite poglede“ malih muslimana na ulogu porodice, položaj žene i religiju. Ima i onih koji su direktno upozoravali na „preplavljivanje grčke civilizacije“. Vlada je poslala visoke službenike u mesta gde je protest roditelja bio posebno žestok kako bi komunicirali s građanima.

U lučkom gradu Kavali su predškolski kursevi za izbeglice već počeli. Pohađa ih i 19-godišnji mladić iz Alepa po imenu Isis. Nešto fraza na engleskom je već naučio i govori sve bolje. Kaže, probaće da preko programa UNHCR za spajanje porodice pređe kod brata koji je već u Nemačkoj. Sada mora da čeka. To je verovatno najveći izazov za izbeglice u Grčkoj, da nekako ubiju vreme „čekanja“. Voleo bi da radi, priča Ahmed (24) iz sirijske Latakije, ali nema dovoljno posla ni za Grke.

„Nema posla, nema novca – ničega“, kaže Ahmed koji se kao i svi ostali u izbegličkom domu prijavio za odlazak dalje ka jednoj zapadnoevropskoj zemlji.

„Dojče vele“ navodi da je dom u Kavali smešten u magacinskoj zgradi bivše kasarne na istočnom obodu grada. U hali su razapeti šatori u kojima žive izbeglice. To je nešto bolje nego do pre mesec dana kada su šatori stajali van grada pod vedrim nebom. Navodno je čak 95 odsto stanovnika dela grada u kojem je kasarna potpisalo peticiju protiv dolaska izbeglica. Plaše se, kažu, nastanka geta.

Taj strah deli i većina u gradskoj vlasti uključujući i gradonačelnicu Dimitru Canaku. Ova konzervativna političarka drži da su došljaci – osim delimično Sirijaca – nepodobni za integraciju jer je njihov način života drugačiji od evropskog.

„Izbeglice treba da se vrate čim prilike u zemljama porekla to dozvole“, kaže Canaka. Ali sada se, dodaje, treba brinuti o njima.

„Dojče vele“ tvrdi da ona ne govori u prazno. Kada je krajem februara u nekoliko dana sa ostrva u lučki grad stiglo 1.300 izbeglica, a vlada u Atini ostavila lokalne samouprave na cedilu, Canaka je uprkos praznoj gradskoj kasi organizovala smeštaj i hranu za izbeglice u iznajmljenom konferencijskom centru. To je bio, kako ponosno kaže, „anti-Idomeni“, mesto potpuno drugačije od neuslovnog kampa koji je bio na makedonskoj granici.

U manje od dva meseca je grad potrošio 400.000 evra koje zapravo nije imao. Gradonačelnica je otišla u Atinu i ubedila centralnu vlast da veći deo izbeglica prebaci u druge regione. U Kavali je ostalo oko 300 ljudi u kampu na otvorenom, grčka vojska se pobrinula za hranu, nevladine organizacije za svaku drugu pomoć.

Danas je u kasarni još samo 120 izbeglica, ali je Dimitra Canaka ubeđena da na tome neće dugo ostati. Veruje da će uskoro sa ostrva stići stotine novih. U krugu kasarne se u jednoj od zgrada upravo uređuju prostorije za predškolske kurseve, lekarske ordinacije ili druženje žena. To je sve naopako, smatra gradonačelnica. Najbolje bi za integraciju izbeglica bilo da žive u privatnim smeštajima širom grada. Kaže, ako dođu stotine novih, onda će u kasarni zaista nastati geto i od integracije neće biti ništa.

Canaku je „Dojče vele“ pitao šta misli o predlogu nemačkog ministra unutrašnjih poslova De Mezijera o ponovnoj primeni Dablinskih pravila prema kojima bi Nemačka u Grčku mogla da vrati sve potražioce azila koji su tamo prvi put registrovani – njih 38.000. Canaka gleda sumnjičavo.

„Vi me zavitlavate? Šta mislite kako bi reagovalo stanovništvo ako bi došlo još izbeglica? Da ovde dangube pošto je ionako nezaposlenost visoka, a da mi moramo da odvajamo od usta da bismo njih hranili?“, rekla je ona.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake