Kina ignoriše 50 godina od izbijanja Kulturne revolucije

Danas se navršava 50 godina od kada je u Kini izbila Velika proleterska kulturna revolucija, koju je pokrenuo Mao Ce-tung kako bi oživeo komunističke ciljeve i primenio radikalni egalitarizam.  Kineski mediji su, međutim, ignorisali tu „prekretnicu“ u istoriji svoje zemlje, što, ocenjuje američka agencija AP, pokazuje kontinutitet osećanja prema periodu, koji je kasnije ocenjen kao „katastrofalan“.

Foto: glaborde7/Pixabay.com

Foto: glaborde7/Pixabay.com

Novine u Pekingu skoro da nisu uopšte izvestile o godišnjici od pokretanja Kulturne revolucije, osim što su objavili kratke članke, u kojima se pominju zahtevi za antikvitetima iz tog vremena.

Zvaničnisi su, uglavnom, gušili diskusiju o tim nasilnim dešavanjima od kojih je, sada, već prošlo nekoliko generacija.

Nijedan zvaničan događaj nije održan u znak sećanja na 50 godina od izbijanja revolucije, koja je trajala deset godina, a neo-maoisti su održali privatne komemoracije tim povodom.

AP podseća da je Kulturna revolucija počela kada se politbiro sastao 16. maja 1966. godine kako bi obavio „čistku“ četvoro visokih funkcionera, koji nisu više bili u milosti Maoa.

Tada je donet i dokument, kojim je objavljen početak Kulturne revolucije, u cilju jačanja klasne borbe i uključivanja stanovništva u masovne političke porkete.

U to vreme početak Kulture revolucije nije bio nadaleko poznat ili shvaćen, ali je ona uskoro prerasla u ekstremno nasilje, koje je dovelo do pada vodećih funkcionera, frakcijskih borbi, masovnih okupljanja i progona mladih i obrazovanih ljudi na selo.

To je na kraju ozbiljno zapretilo legitimnosti vladavine Komunističke pratije.

Pokrenuti talasom Maovih proglasa, studenti i mladi radnici, noseći u rukama „crvene knjižice“ sa izrekama tadašnjeg kineskog lidera, formirali su rivalske grupe takozvane „crvene garde“ koje su se između sebe nadmetale u ideološkoj čistoti, koristeći pronekad u tome i oružje.

Malo ko se usuđivao da se suprotstavi, s obzirom na Maove slogane da je „otpor opravdan“ i da „revolucija nije zločin“.

Rastuće nasilje kasnije je prinudilo Komunističku partiju da pošalje vojsku da preuzme kontrolu, pošto su državne funkcije prestale, a istankuti partijski lideri poslati na fizički rad u zadruge i fabrike, ili držani u improvizovanim zatvorima.

Da bi se zaustavili nasilje i haos, milioni studenata upućeni su na selo gde su živeli i radili sa seljacima.

Veći deo zemlje bio je praktično u ratnom stanju tokom tog perioda, a radikalni elementi, sa pristalicama kasnije nazvane „četvoročlane bande“, sukobljavali su se sa partijskom starom gardom, koja je želela da zaustavi haos u ekonomiji, školstvu u vladinim institucijama.

Kulturna revolucija okončana je Maovom smrću 9. septembra 1976. godine, a ta stranica kineske istorije zvanično je zatvorena 1981. godine, kada je u partijskim dokumentima ta era nazvana „katastrofom“, iako je Mao pošteđen odgovornosti.

Zvanični nastavni program učenicima nudi samo minimalno poznavanje tih događaja.

(Tanjug)

Ostavite komentar

Ostavite komentar

Oznake