Klikni ako smeš

Britanci tek što su izvojevali slobodu izvukavši zemlju iz „briselskih kandži”, kako vole da ističu bregzitovci, a doživeli su da im je oduzme upravo vlada koja im je obezbedila samostalnost.

Foto: Beta

Foto: Beta

Naime, parlament je usvojio predlog zakona koji će, nakon što kraljica klimne glavom i bude parafiran do kraja godine, ovlastiti državu i desetine njenih agencija, službi, komisija i institucija da nadziru, presreću i hakuju komunikaciju svih građana. Dakle, moći će da prate koga žele, uključujući građane koji nisu osuđivani i nikada nisu bili deo neke istrage.

Zakon o istražnim ovlašćenjima obavezaće pri tome provajdere da godinu dana čuvaju istoriju internet aktivnosti svakog korisnika kojom će, ako požele, raspolagati vladine institucije. Dakle, biće omogućeno masovno i nasumično prikupljanje podataka o svima u Velikoj Britaniji, za šta službama često neće biti potreban ni nalog. Telekomunikacione kompanije će, recimo, ako im policija i bezbednosne službe ili neka komisija zatraže, morati da dešifruju podatke svojih korisnika.

Posle ovog zakona otkrića bivšeg američkog agenta Edvarda Snoudena o svevidećem oku američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) na internetu više ne deluju više tako zastrašujuće. Snouden je lično, kada je čuo šta se Britancima sprema, na „Tviteru” napisao da je ovo „najekstremniji zakon o nadzoru u istoriji zapadne demokratije”.

„Fajnenšel tajms” javlja da će pristanak Bakingemske palate i ozakonjenje stići mnogo pre, krajem ovog meseca. Ovom prilikom list podseća da je lane u ovo vreme na ekstremnom pravnom aktu insistirala tada ministarka unutrašnjih poslova u vladi Dejvida Kamerona, a sadašnja premijerka Tereza Mej.

Zanimljivo je i to da u fazama nacrta zakona ni slovo nije izmenjeno, iako su se oštro usprotivili advokati, naučnici, telekomunikacione kompanije, IT sektor i svetski giganti poput „Gugla”, „Epla”, „Fejsbuka” i „Tvitera”, koji su, osim bojazni da će ovako biti uzdrmana sigurnost njihovih proizvoda, uplašeni za budućnost globalne tehnološke industrije.

Kada je Edvard Snouden hrabro upozorio na globalnu opasnost od masovnog nadzora, nagovestio je da bi neki lider pod plaštom straha od ekonomske krize, terorističke ili neke druge pretnje, državi mogao pribaviti neslućenu moć. Tada bi ga bilo gotovo nemoguće obuzdati.

Žučna rasprava na ovu temu započeta je na jednom britanskom sajtu rečenicom: „Veliki brat vas gleda”. Desetine Ostrvljana nadovezalo se izazivajući jedni druge sa: „Klikni ako smeš”.

„Možda to što baš sada klikćem na oglase za sniženje donjeg rublja interesuje baš MI-5 i MI-6”, našalio se jedan korisnik. Ali, šalu na stranu, Britanci će zaista morati da se prisete kako izgleda njihova veb-istorija. Da li otkriva njihove političke interese, religiozne ili seksualne pretenzije, životni obrazac. Da se zapitaju da li će svesno ili podsvesno biti uslovljeni da se slobodno izraze i istražuju na internetu.

Na tom fonu je „Independent” zakoračio dalje, preko Atlantika, ukazujući da dok vladine agencije grabe pravo da hakuju milione računara, telefona i tableta, Amerika dobija novog predsednika koji je obećao da će nadzirati sve džamije, zabraniti muslimanima da uđu u SAD, proterati milione ljudi. Smatrajući da široka ovlašćenja u pogrešnim rukama mogu biti zloupotrebljena, poslanici koji su bojkotovali još prvu fazu nacrta zakona misle da, kako bi se zaštitila građanska sloboda, nadzor eventualno treba da bude usmeren na osnovu sudskih poternica i tamo gde postoji osnovana sumnja da nekoga treba pratiti.

Pre tri godine saznali smo da je osnovan strah da je internet pod prismotrom i da nas prate stvarajući trajnu dokumentaciju naših života, ma koliko bili nevini i obični. Na godišnjicu izbijanja afere „Snouden” pokrenuta je kampanja „Resetuj mrežu”, koja cilja na to da internet bude zaštićen od virkanja raznih službi. Tada je Snouden u egzilu iz Rusije poručio celom svetu da ne traže privatnost nego da je sami vrate. Dve godine kasnije, sveobuhvatni nadzor biće ugrađen u britanski sistem.

Snouden, koji se tada preko satelita priključio skupu u Njujorku, zaključio je da je masovni nadzor globalni problem i poručio građanima sveta da je enkripcija prvi efikasan korak koji svako može da preduzme.

(Ljiljana Vujić, Politika)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

  • goran manic

    Poštovana redakcijo! Ja tvrdim da je 1984 napisao Erik Artur Bler iz Ujedinjenog Kraljevstva. On tvrdi da je 1984 napisao Džordž Orvel iz Okeanije. Molim vas, pomozite. U pitanju je život i smrt čovečanstva.

Ostavite komentar