Klinton ili Tramp – duga trka se završila, glasači biraju

Foto: Beta

Posle mučne kampanje nepredvidivi predsednički izbori u Americi su ušli u završne sate i birači masovno dolaze na birališta da izaberu izmedju demokratkinje Hilari Klinton – nadajući se da će ona biti prva žena koja će postati vrhovni komandant, i republikanca Donald Trampa – biznismena milijardera koji računa na ekonomski populizam, komentariše agencija AP.

Izgleda da Klinton ima više puteva do trijumfa, dok je Tramp potrebno da prevlada u većini neizvesnih saveznih država. Kontrola Senata je takodje u pitanju, s demokratama kojima je potrebno da dodju do bar četiri poslanička mesta ako Klinton osvoji Belu kuću.

Amerilčki 45. predsednik će naslediti zabrinut narod, duboko podeljen ekonomskim i obrazovnim (ne)mogućnostima, rasom i kulturom. Ekonomija se podigla iz dubine recesije, ali mnogi Amerikanci tek treba da osete korist od toga. Nove terorističke pretnje iz zemlje i inostranstva pojačale su strahovanje za bezbednost.

Klinton traži od birača da Bela kuća ostane u rukama Demokrata treći uzastopni mandat. Ona se predstavila kao nastavljačica tekovina predsednika Baraka Obame i obećala da će sprovesti negov nedovršen program, uključujući donošenje zakona o imigraciji, stroža ograničenja posedovanja oružja i usavršavanje njegovog ključnog zakona, o zdravstvenoj zaštiti.

„Ja znam kolika odgovornost ide uz to“, rekla je Hilari Klinton posle glasanja u utorak u Njujorku, sa svojim suprugom, bivšim predsednikom Bilom Klintonom. „Toliko mnogo ljudi računa na ishod ovih izbora, šta oni znače za našu zemlju, i učiniću najbolje što mogu ako budem imala dovoljno sreće da danas pobedim“.

Tramp, njujorški trgovac nekretninama koji živi u pozlaćenom potkrovlju na Menhetnu, iskovao je upečatljivu vezu s belačkom radničkom klasom Amerikanaca koji se osećaju ostavljenim po strani u privredi i u zemlji koje se menjaju. On je doseljavanje, kako iz Latinske Amerike, tako i s Bliskog istoka, označio korenom mnogih problema koji opterećuju zemlju i pozvao na izgradnju zida duž granice SAD-Meksiko.

„Vidim toliko nade i toliko snova koji se nisu ostvarili, a to je moglo da se desi s rukovodstvom, s odgovarajućim rukovodstvom“, rekao je Tramp za TV „Foks njus“ pre glasanja na Menhetnu. „Ljudi su toliko povredjeni“.

Ali, sedam od 10 Amerikanaca koji su izašli na izbore u utorak reklo je da imigrantima koji su sada ilegalno u SAD treba dozvoliti da ostanu, a samo je četvrtina rekla da bi ih trebalo deportovati. Više od polovine je protiv izgradnji graničnog zida, po preliminarnim rezultatima izlazne ankete agencije „Edison riserć“ za agenciju AP i TV-mreže.

Ipak, samo je deset odsto reklo da smatra da je imigracija najvažnije pitanje za SAD.

S druge strane, po toj anketi 60 odsto je stanje privrede SAD ocenilo kao „ne tako dobro“ ili kao „loše“.

Uprkos tome, nezadovoljstvo stanjem privrede nije toliko veliko kao na izborima 2012. godine, kada su tri četvrrtine anketiranih birača stanje privrede SAD ocenile kao „ne tako dobro“ ili kao „loše“.

Medju danas anketiranim glasačima, 30 odsto je reklo da se njhovo finansijsko stanje popravilo tokom poslednje četiri godine, ali je takodje 30 odsto reklo da se njihovo finansijsko stanje pogoršalo.

Više od polovine anketiranih glasača je reklo da je privreda najvažnije pitanje za SAD, važnije od terorizma, spoljne politike i imigracije.  

Tramp je obe partije doveo na ivicu živaca kada je odbio da kaže da li će prihvatiti rezultate izbora, pominjući bez dokaza mogućnost da su namešteni. Njegova izjava je ugrozila glavni stub američke demokratije i obznanila mogućnost da njegove pristalice ne bi smatrale Hilari Klinton legitimnom predsednicom ako bude pobedila.

Na pitanje u utorak u intervjuu za „Foks njus“ da li će prihvatiti rezultate izbora, Tramp je nastavio da prigovara i rekao: „Videćemo kako će se stvari razvijati“.

Prema preliminarnim izlaznim anketama, većina Amerikanaca koji su glasali ima bar umereno poverenje da će izborni listići biti bar precizno prebrojani.

Većina problema kojih je bilo na biračkim mestima u utorak, izgledala je rutinski, ima ih svake četiri godine: dugi redovi, aparati za glasanje koji ne rade kako treba i problemi s glasačkim listićima i glasačkim spiskovima.

Još pre utorka, skoro 45 miliona gradjana je glasalo za predsednika. Mnogi su izrazili olakšanje što je kraj na vidiku posle dugotrajne predizborne kampanje u kojoj su lični napadi često davili važna pitanja.

Klinton je osudila Trampa što je imigrante iz Meksika nazvao „silovateljima“ i što se zalagao za zabranu ulaska muslimana u SAD, kao i zbog dugog niza njegovih stavova o ženama čiji vrhunac je bio snimak na kojem se hvali kako ih hvata za genitalije. Tramp je svoju rivalku nazvao „pokvarena Hilari“ jer je kao državni sekretar koristila privatni servera e-pošte i jer ima komplikovane veze sa Klintonovom porodičnom fondacijom.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar