Konačna, šesta verzija, nacrta rezolucije o Srebrenici koju je podnela Velika Britanija

Savet bezbednosti UN razmatraće danas Nacrt rezolucije u kojoj se ocenjuje da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje i pozivaju politički lideri na svim stranama da priznaju i prihvate činjenice o zločinima iz prošlosti.

Foto: Beta

Foto: Beta

U nacrtu teksta koji je predložila Velika Britanija povodom 20. godišnjice masovnog zločina nad Bošnjacima u Srebrenici osuđuje se poricanje genocida u Srebrenici kao prepreka za pomirenje i opterećenje za žrtve.

Tekst nacrta rezolucije prenosimo u celosti:

PP1

Ponovo potvrđujući Povelju Ujedinjenih nacija, Opštu deklaraciju o ljudskim pravima, i Konvenciju o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida (Konvencija),

PP2

Podsećajući da države snose primarnu odgovornost za zaštitu civilnog stanovništva i da su dužne da poštuju i obezbeđuju ljudska prava svih lica na svojoj teritoriji u skladu sa svojom nadležnošću, shodno relevantnim pravilima međunarodnog prava, i dalje potvrđujući primarnu odgovornost svake države pojedinačno da štiti svoje stanovništvo od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti,

PP3

Podsećajući na primarnu odgovornost Saveta bezbednosti za očuvanje međunarodnog mira i bezbednosti i izražavajući svoju rešenost da sprečava genocid,

PP4

Podsećajući na sve presude Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKTJ), osnovanog rezolucijom 808 (1993) i naknadnim rezolucijama u cilju krivičnog gonjenja lica odgovornih za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava na teritoriji bivše Jugoslavije od 1991. godine, i dalje podsećajući na presudu njegovog Apelacionog veća od 19. aprila 2004. (Tužilac protiv Krstića) u kojoj se navodi da je počinjen genocid u Srebrenici 1995, i presudu Međunarodnog suda pravde od 26. februara 2007. u kojoj je zaključeno da dela počinjena u Srebrenici predstavljaju dela genocida,

PP5

Konstatujući da se ove godine obeležava dvadesetogodišnjica genocida u Srebrenici, gde je više od 8000 ljudi izgubilo život, hiljade ljudi raseljeno, kao i porodica i zajednica uništeno;

PP6

Konstatujući da su Srebrenica i njena okolina proglašene bezbednim područjem, u skladu sa rezolucijama SB 819 (1993) i 836 (1993); priznajući stalnu potrebu da Savet bezbednosti i države članice dalje jačaju zaštitu civila u oružanim sukobima; i ističući da Ujedinjene nacije, uključujući Savet bezbednosti, treba da obrate pažnju na indikacije ranog upozorenja na potencijalni genocid i da obezbede brzu i efikasnu akciju radi sprečavanja ili zaustavljanja genocida, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija,

PP7

Priznajući da je bilo nevinih žrtava na svim stranama tokom sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući u Srebrenici i okolini,

PP8

Ističući značajnu ulogu koju u sprečavanju genocida imaju specijalni savetnici generalnog sekretara za sprečavanje genocida i odgovornost za zaštitu (specijalni savetnici), čija funkcija podrazumeva i da budu mehanizam za rano upozoravanje kako bi sprečili potencijalne situacije čiji ishod mogu biti genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i etničko čišćenje, i visoki komesar UN za ljudska prava; i konstatujući ulogu koju redovni brifinzi o kršenju ljudskih prava i međunarodnog humanitarnog prava, kao i govoru mržnje i podsticanju imaju u ranom prepoznavanju potencijalnog genocida,

PP9

Pozdravljajući novi Okvir Analize koji je sačinila Kancelarija specijalnih savetnika kao jedan od instrumenata za procenu rizika genocida u svakoj situaciji, i podstičući države članice i regionalne i podregionalne organizacije da koriste relevantne okvire, kada je to potrebno, kao smernice u njihovom radu na prevenciji,

PP10

Nadalje podsećajući na obavezu svih država članica da ispune svoje obaveze u cilju okončanja nekažnjavanja i da istraže i krivično gone one koji su odgovorni za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava i ; konstatujući da je borba protiv nekažnjavanja za najteže zločine od međunarodnog interesa koji su počinjeni nad civilima ojačana radom na i krivičnim gonjenjem ovih zločina od strane Međunarodnog krivičnog suda, u skladu sa principom komplementarnosti sa domaćim nadležnostima u krivičnim stvarima kako se navodi u Rimskom statutu, ad hoc i mešovitim tribunalima i specijalizovanim većima u domaćim sudovima,

PP11

Konstatujući da je krivično gonjenje lica odgovornih za genocid i druge međunarodne zločine pred MKTJ i domaćim pravosudnim sistemima, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i dalje ključno za proces nacionalnog pomirenja i ponovnog uspostavljanja i očuvanja mira u Bosni i Hercegovini, i pozdravljajući takođe snažnu regionalnu saradnju između domaćih tužilaštava koja doprinosi očuvanju mira, pravde, istine i pomirenju između zemalja u regionu.

PP12

Konstatujući da se procenjuje da je počinjeno hiljade slučajeva seksualnog zlostavljanja sa žrtvama na svim stranama za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući i u Srebrenici; konstatujući takođe da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja mogu predstavljati zločin protiv čovečnosti ili konstitutivni akt u vezi sa genocidom; i podsećajući da silovanje i drugi oblici seksualnog nasilja u oružanom sukobu predstavljaju ratni zločini i grubo kršenje Ženevskih konvencija i pratećeg protokola I.

1. Najstrože osuđuje genocid i sva kršenja i zloupotrebe ljudskih prava i sva kršenja međunarodnog humanitarnog prava;

2. Najstrože osuđuje zločin genocida u Srebrenici, kao što je utvrđeno presudama MKTJ i Međunarodnog suda pravde, i sve druge dokazane ratne zločine i zločine protiv čovečnosti počinjene tokom sukoba u Bosni i Hercegovini

3. Saglasan je da prihvatanje tragičnih događaja u Srebrenici kao genocida predstavlja preduslov za pomirenje, poziva političke lidere na svim stranama da priznaju i prihvate činjenicu o dokazanim zločinima kao što su utvrdili sudovi, i u tom smislu osuđuje poricanje ovoga genocida koje ometa napore u pravcu pomirenja, i takođe priznaje da kontinuirano poricanje duboko potresa žrtve

4.Izražava žaljenje i solidarnost sa žrtvama na svim stranama u sukobu u Bosni i Hercegovini, uključujući i one u Srebrenici, kao i njihovim porodicama, i poziva nadležne vlasti u Bosni i Hercegovini da obezbede pravdu za žrtve i dugoročnu podršku preživelima, uključujući preživele žrtve seksualnog nasilja

5.Potvrđuje još jednom svoju podršku Mirovnom sporazumu zaključenom u Dejtonu i potpisanom u Parizu 14. decembra 1995, kao i Sporazumu o stvaranju Federacije Bosne i Hercegovine, potpisanom u Dejtonu, 10. novembra 1995. (S/1995/1021, aneks) i poziva strane da se strogo pridržavaju svojih obaveza koji proizilaze iz tih sporazuma

6. Naglašava suštinski značaj pomirenja na osnovu dijaloga, prihvatanja radnji iz prošlosti od svih strana u sukobu i posvećenosti pravdi i podršci žrtvama, kao osnovu za jačanje bezbednosti, stabilnosti i prosperiteta, kako u Bosni i Hercegovini tako i u širem regionu; i u tom cilju pozdravlja nedavni sporazum Parlamenta i političkih lidera Bosne i Hercegovine u vezi sa ambicioznim programom reformi, koji uključuje posvećenost merama za ubrzanje procesa pomirenja, i podstiče sve građane Bosne i Hercegovine da zajedno rade na unapređenju mira, pravde, tolerancije i pomirenja

7. Pozdravlja rad Međunarodne komisije za nestala lica i njenu pomoć vladama Bosne i Hercegovine, kao i širem regionu, u pronalaženju i identifikaciji posmrtnih ostataka žrtava na svim stranama, koji je suštinski doprineo dovođenju počinilaca pred lice pravde

8. Naglašava važnu ulogu koju žene i civilno društvo, uključujući organizacije žena i lidere zvaničnih i nezvaničnih zajednica, mogu da imaju u posredovanju i donošenju post-konfliktnog rešenja; ponovo ističući kontinuiranu potrebu da se postigne više uspeha u sprečavanju sukoba većim učešćem žena u svim fazama posredovanja i post-konfliktnog rešavanja i posvećivanjem veće pažnje rodnim pitanjima u svim diskusijama relevantnim za sprečavanje sukoba

9. Poziva države da sprečavaju i suzbijaju genocid i druge teške zločine u skladu sa međunarodnim pravom, ponovo potvrđuje stavove 138 i 139 Završnog dokumenta Svetskog samita iz 2005. godine (A/RES/60/1) o odgovornosti za zaštitu stanovništva od genocida, ratnih zločina, etničkog čišćenja i zločina protiv čovečnosti

10. Poziva one države koje još uvek nisu ratifikovale Konvenciju niti joj pristupile da razmotre takvu mogućnost po hitnom postupku i da, po potrebi, donesu nacionalne zakone i propise kako bi ispunile svoje obaveze u skladu sa tom Konvencijom

11. Pozdravlja napore da se povede istraga i krivično gone svi optuženi za ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava za vreme sukoba u Bosni i Hercegovini, uključujući genocid u Srebrenici, poziva sve države da sarađuju sa Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične tribunale i nacionalne pravosudne sisteme, uključujući Sud Bosne i Hercegovine, i zahteva da MKTJ što ekspeditivnije okonča svoj rad, što bi predstavljalo vitalan doprinos unapređenju mira, pravde, istine i pomirenja

12. Poziva države članice da po potrebi izrade obrazovne programe na osnovu kojih će buduće generacije izvlačiti pouke u vezi sa genocidom, ratnim zločinima, etničkim čišćenjem i zločinima protiv čovečnosti iz prošlosti, kako bi se sprečilo njihovo eventualno ponavljanje

13. Podstiče države članice da odrede nacionalne kontakt osobe koje bi se bavile zaštitom civila od svireposti putem efikasne prevencije i reagovanja i koje bi mogle da se redovno sastaju i koordiniraju korake u cilju razmene najbolje prakse u vezi sa brzim reagovanjem i sprečavanjem svireposti, sa drugim državama članicama i relevantnim regionalnim i subregionalnim mehanizmima za sprečavanje i reagovanje na masovna zverstva, specijalnim savetnicima i drugim relevantnim telima Ujedinjenih nacija, i s tim u vezi priznaje odgovornost globalne mreže nacionalnih kontakt osoba u pogledu zaštite

14. Ponovo potvrđuje značaj pouka koje treba izvući iz neuspeha Ujedinjenih nacija u sprečavanju genocida u Srebrenici, kao što je izloženo u izveštaju generalnog sekretara u vezi sa Rezolucijom Generalne skupštine 53/35 (A/54/549), kao i poziv iz ovog izveštaja upućen međunarodnoj zajednici da se maksimalno založi kako se ne bi dozvolilo da se takve strahote ponovo dogode i odlučuje da treba brzo i efikasno delovati kako bi se sprečilo ponavljanje takve tragedije i u tom cilju koristi sva odgovarajuća raspoloživa sredstva, u skladu sa Poveljom Ujedinjenih nacija

15. Priznaje da ozbiljna kršenja ili zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava ili ozbiljna kršenja međunarodnog humanitarnog prava, uključujući ona koja podrazumevaju seksualno nasilje i nasilje na rodnoj osnovi, mogu biti rani pokazatelj puta u genocid, i s tim u vezi pozdravlja napore Ujedinjenih nacija usmerene ka unapređenju kolektivnog reagovanja na buduće rizike kršenja i zloupotrebe međunarodnih ljudskih prava i kršenja međunarodnog humanitarnog prava kroz Human Rights Up Front

16. Zahteva od generalnog sekretara da obezbedi veću saradnju postojećih mehanizama za rano upozorenje u cilju sprečavanja genocida i drugih ozbiljnih međunarodnih zločina, kako bi se pomoglo u otkrivanju, proceni i reagovanju na izvore tenzije i tačke rizika, ili otkrivanju ugroženog stanovništva, i podstiče generalnog sekretara da Savetu i dalje dostavlja informacije i analize za koje smatra da bi predstavljale doprinos u tom pogledu.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar