Kuba počastvovana kao domaćin sastanka Franje i Kirila
Kuba je počastvovana što će 12. februara biti domaćin sastanka poglavara dve najveće hrišćanske crkve, Rimokatoličke crkve i Ruske pravoslavne crkve, pape Franje i patrijarha Kirila, saopštile su danas vlasti u Havani.
„Kuba je počastvovana što će biti domaćin sastanka pape Franje i patrijarha Kirila i obezbediće sve neophodne uslove za održavanje tog istorijskog sastanka“, saopštilo je kubansko Ministarstvo inostranih poslova.
Franja i Kiril saopštili su ranije danas da će održati sastanak na Kubi, što se ocenjuje kao istorijski susret u pokušaju da se prevazidje skoro hiljadugodišnja podela hrišćanstva na istočnu i zapadnu crkvu.
U zajedničkom saopštenju Vatikan i Ruska pravoslavna crkva su saopštile da će susret biti „važna faza u odnosima dve crkve“. Obe strane se nadaju da će to istovremeno biti „znak nade za sve ljude dobre volje“.
Istovremeno su Vatikan i ruska crkva pozvali sve hrišćane da se „mole Bogu da blagoslovi ovaj susret koji bi mogao da ima dobre rezultate“.Predvidjeno je i da poglavari dve crkve potpišu zajedničku deklaraciju.
Ranije danas je predstavnik Centra za istraživanje religije, politike i društva Nikola Knežević izjavio da susret poglavara Rimokatoličke crkve i Ruske pravoslavne crkve ima istorijski značaj i može uticati na odnose Srpske pravoslavne crkve i Vatikana.
„Iako je Vatikan imao dobre odnose s Vaseljenskim patrijarhom Vartolomejem, poznato je da neformalno ruski patrijarh Kiril ima mnogo veći značaj i uticaj u pravoslavnom svetu, stoga je reč o susretu najviših predstavnika dve najveće hrišćanske konfesije, čije odnose opterećuje veliki istorijski balast“, kazao je Knežević za agenciju Beta.
Poglavari dve najveće hrišćanske crkve, Rimokatoličke crkve i Ruske pravoslavne crkve, papa Franja i patrijarh Kiril, sastaće se sledeće sedmice na Kubi, što se vidi kao istorijski susret u pokušaju da se prevazidje skoro hiljadugodišnja podela hrišćanstva na istočnu i zapadnu crkvu.
U zajedničkom saopštenju Vatikan i Ruska pravoslavna crkva su saopštile da će susret biti „važna faza u odnosima dve crkve“.
Knežević je kazao da, iako je susret dva poglavara u pravnom smislu simboličan, ipak predstavlja korak u pravcu prevazilaženja hiljadugodišnje podele hrišćanske konfesije.
„Moguće je da iz ovoga susreta proisteknu konkretnije ideje za unapredjenje dijaloga i spornih pitanja, ali i konretne akcije za koje smatram da su i povod tog susreta, a odnose se na sve teži položaj hrišćana na Bliskom istoku, koji je papa Franja ocenio kao genocid“, dodao je Knežević.
Rezultat razgovora poglavara, kako je naveo, trebalo bi da budu definisanje akcije kako da se zaustavi progon hrišćana na Bliskom Istoku i „agonalne“ situaciju u kojoj se hrišćani nalaze zbog ekspanzije islamista.
„To je istina o kojoj mediji ne posvećuju dovoljno pažnje i ovaj susret poslužiće i u svrhu podizanja svesti o ovom gorućem pitanju“, dodao je Knežević.
On je ocenio i da je ovaj susret značajan i za Srpsku pravoslavnu crkvu (SPC).
„Papa Franja apsolutno ruši sve ustanovljene tabue i zidove, te poput istinskog reformatora uspostavlja nove vrednosti i odnose i zato ne sumnjam da će u bliskoj budućnosti biti pozvan da poseti i Srbiju, a ovaj susret predstavlja korak ka tome“, kazao je Knežević.
Kako je ocenio, iako nezavisna i autokefalna, Srpska pravoslavna crkva ceni i uvažava mišljenje ruskog patrijarha Kirila.
Knežević je dodao da je nedavna posete Vatikanu u koju su išli mitropolit SPC-a Amfilohije, vladika bački Irinej i bivši ambasador Srbije u Vatikanu Darko Tanasković „susret koji priprema teren za tu posetu“.
„Dijalog SPC i Rimokatoličke crkve o (kardinalu Alojziju) Stepincu imaće uticaj na eventualnu posetu pape Franje Srbiji, a neophodno je reći da postoje otvorena pitanja iz prošlosti koja opterećuju odnose SPC i Vatikana“, kazao je Knežević.
Knežević je dodao da je važno da do tog susreta dodje „jer to opterećuje i odnose Hrvatske i Srbije, dva bratska i geografski i kulturno bliska naroda“.
Srpski patrijarh Irinej rekao je nedavno da je SPC protiv kanonizacije nekadašnjeg zagrebačkog nadbiskupa, kardinala Alojzija Stepinca, jer je on bio jedna od vodećih ličnosti u pronacističkoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj u Drugom svetskom ratu, a ništa nije učinio da zaštiti srpski narod od genocida.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.