Lezbos – prestonica solidarnosti

Foto: Beta

Severna obala ostrva Lezbos u Grčkoj glavno je pristanište izbeglica koje putuju Egejskim morem, a prvi prizori u tom delu Grčke su olupine drvenih čamaca, ispumpani gumeni čamci i ostavljeni pojasevi za spasavanje, cipele izgubljene u žurbi.

Polovina ukupnog broja migranata pristiglih u Grčku, njih oko 360.000, iskrcalo se upravo na ovo ostrvo, koje se nalazi na oko 11 kilometara od Turske.

Izbeglice se mogu sresti u samom gradu, uglavnom u kafićima, kioscima brze hrane i doku. Na Lezbos dolaze migranti iz Sirije, Iraka, Avganistana, Eritreje, pa čak i iz Maroka.

Gradonačelnik Metilenija, najvećeg grada na ostrvu, Nasos Giakalis rekao je da ljudima na Lezbosu „nije bitna boja kože, niti nacionalnost“, kako bi pomogli ljudima koji su u nevolji.

„Najvažnije je da je u ovim uslovima ostrvo pokazalo ljudskost. Da dostojanstveno i humano postupamo sa migrantima. Lezbos je evropska prestonica solidarnosti od početka migrantske krize“, kazao je Giakalis grupi novinara iz Srbije.

Ovo ostrvo živelo je od letnjeg turizma, ali gradonačelnik tvrdi da nema promena i prekomernog otkazivanja aranžmana zbog velikog broja izbeglica.

On je dodao da Lezbos prosečno mesečno potroši 200.000 evra na pomoć izbeglicama.

Volonteri sa Lezbosa koji pomažu izgradnji kampova, objasnili su da su na ostrvu živeli ustaljenim ritmom, a onda se pre šest godina pojavio jedan brod, zatim dva, pa 20, da bi u maju ove godine stigao najveći broj čamaca sa migrantima.

Najveći problem je to što se prvi kamp u kome izbeglice mogu da dobiju ozbiljnu medicinsku pomoć i novu garderobu nalazi na oko 70 kilometara od mesta na kome se najčešće iskrcavaju.

Problem na putu tokom leta predstavljala je vrućina, a sada je to vetar koji duva sa mora.

Medjunarodni komitet spasa (MKS) otvoriće za dve nedelje centar koji će biti blizu kritične tačke, kazao je koordinator tog centra Paul Kornu.

Kamp koji se nalazi na sat i po vožnje od Mitilenija, skoro je završen, u saradnji sa gradskim vlastima obezbedjeni su autobusi kojima će se izbeglice, do 2.000 ljudi, prevoziti u centre za registraciju i plan je da se u samom kampu zadržavaju dva do tri sata.

Za one koji dolaze noću obezbedjeni su šatori sa grejanjem, u kojima će moći da bude smešteno oko 100 ljudi, mala kuhinja i toaleti.

„Dobro saradjujemo sa gradskim vlastima. Shvatili su šta želimo i odredili lokaciju na kojoj je moguće izgraditi kamp. Impresionirani smo i time koliko se lokalno stanovništvo uključilo u ovaj projekat. Novac za izgradnju kampa, milion evra, obezbedio je MKS i plan je da kamp funkcioniše godinu dana, za šta je izdvojeno još pet miliona evra“, kazao je Kornu.

Uz samu obalu postavljeno je nekoliko improvizovanih kampova koje su uglavnom podigli volonteri iz čitave Evrope. Medju njima je i grupa Britanaca koja je postavila kamp sa nekoliko šatora u kojima izbeglice mogu da pronadju ćebad, vodu i hranu. A na iskrcavanje na to mesto navodi ih veliki broj ostavljenih pojaseva za spasavanje.

Oni objašnjavaju da najveći broj čamaca sa izbeglicama dolazi noću i po lošem vremenu, jer je tada jeftiniji prevoz.

„Kada dodju na kopno, to je prizor pun emocija. Oni koje je poslužilo vreme i koji su putovali sigurno, srećni su, oni koje je uhvatilo nevreme, koji su plivali do obale, preplašeni su i iscrpljeni, zato smo i počeli da gradimo ovaj kamp, da bismo ih što pre zbrinuli“, kazao je Henri, jedan od volontera organizacije „Svetionik“.

Kontra-admiral Obalske straže Grčke Joanis Karageorgopoulos rekao je da krijumčari često daju nekim izbeglicama da se besplatno prevezu do grčke, ali da upravljaju čamcem.

Na putu od najsevernije tačke ka gradu, nalazi se i centar UNHCR-a. Tu uglavnom borave ljudi sa decom i bebama. 

U kampu je napravljena improvizovana traka koja usmerava ka kuhinji u kojoj se dele obroci, ali je lokalno stanovništvo pomoglo u ulepšavanju i oslikavanju kampa. 

Na ogradi se suši veš, a izbeglice strpljivo čekaju da krenu dalje ka centrima za registraciju u Mitileniju.

Lekari koji rade na severnoj obali pričali su da su bili svedoci mnogih potresnih scena, pa i utapanja dece, najčešće noću.

Na ostrvu se nalazi i migrantsko groblje. Gradonačelnik Giakalis je pojasnio da su prvi utopljenici sahranjivani na lokalnom groblju, ali da više nije bilo mesta, pa je njih 74 sahranjeno na posebnom groblju u selu oko šest kilometara od samog Mitilenija.

Kako nije smrt jedino što prati migrantsku krizu, gradonačelnik je rekao da se odredjeni broj dece izbeglica rodio na ostrvu, a da je jedna beba rodjena u čamcu kojim su se izbeglice prevozile iz Turske.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar