Lideri EU podeljeni oko opstanka ili izlaska Grčke iz evra

Foto: Beta

Vođi zone evra su podeljeni oko toga da li, uz opipljive nove predloge Atine za reforme i uštede, pregovarati o novom programu pomoći Grčkoj, ili pokrenuti mehanizam za „uređeno“ izdvajanje te zemlje iz ekonomsko-monetarnog sistema evra, uz mere koje će ublažiti krizu u Grčkoj i zaštiti evrozonu.

Sve oči su uprte u večerasnji susret francuskog predsedika Fransoa Olanda i nemačke kancelarke Angele Merkel, na kojem treba da se utvrde bitni stavovi za sutrašnji hitni sastanak vođa Evrozone.

Dvoje državnika treba da razjasne da li ponovo pregovarati s Atinom, što je stav Pariza, ili je grčko „ne“ na referendumu „porušilo mostove“ i znači izlazak iz evrozone, što je zaključak velike većine nemačkih ličnosti u vladi, parlamentu i javnosti.

Oland je sinoć posle ishoda referenduma grčkom premijeru Aleksisu Ciprasu, koji ga je odmah pozvao telefonom, predočio mu „ozbiljnost situacije i da većina evropskih država sad želi izbacivanje Grčke iz zone evra, mada Francuska nije za to“.

Francuski predsednik je, kako javlja list Mond, Ciprasu predočio da se „Pariz neće moći dugo opirati tome ako Atina ne pošalje Evropi jemstvo dobre političke i volje da sprovede uštede u budžetu“ uz sve ostale reforme.

Iz izjava državnika i komentara u evrozoni i Evropskoj uniji, proizlazi da je „kucnuo čas istine“ za evrozonu, koja je gurnuta u veliku neizvesnost posle jučerašnjeg referenduma u Grčkoj kojim je odbačen program poverilaca grčkog duga za finansijsku podršku, pod uslovom da se u toj zemlji sprovedu temeljite reforme i budžetske uštede.

Potpredsednik Evropske komisije(EK) Valdis Dombrovkis je danas izjavio da institucije evrozone „raspolažu i rešene su da upotrebe sva raspoloživa sredstva da se spreči nestabilnost u zoni evra“ i time odgovorio na pitanje novinara ne vidi li EK pretnju da se pogoršavanje grčke krize proširi i da druge „ranjive“ zemlje, poput Portugalije, Španije ili Italije.

Pristalice novih pregovora s Atinom  prvi povoljan korak vide u činjenici da je, u dogovoru s Ciprasom i kako bi olakšao nove pregovore s EU i Međunarodnim monetarnim fondom, ostavku podneo grčki ministar finansija Janis Varufakis, koji je svojim oštrim izjavama protiv politike „stezanja kaiša“ izazvao i ličnu netrpeljivost nekih ministara evrozone.

Podeljenost državnika EU oko sudbine Grčke je vrlo vidljiva i dok predstavnici i političari u Nemačkoj, Finskoj, Holandiji, baltičkim državama, Poljskoj, Češkoj, Slovačkoj, Sloveniji smatraju da Grčaka treba da izađe iz evrozone, druge, uz Francusku, važne članice poput Španije i Italije smatraju da je „jasno da pregovori moraju da se nastave i da ne može Grčka završiti tek tako“, kako je poručio italijanski premijer Mateo Renci.

Renci je predočio da je takođe „nemoguće spasti Grčku bez toga da vlada u Atini preuzme jasne obaveze o reformi penzionog sistema, suzbjanju utaje poreza, novo zakonu o tržištu rada…“.

Italijanski ministar finansija Pjer Karlo Padoan je ukazao i na temeljno načelo solidarnosti unutar EU i evrozone, naglasivši da „širom Evrope usvojena pravila treba da jamče za ekonomski rast i zapošljavanje“.

Španski ministar finansija Luis Gindos je rekao da svi žele da Grčka ostane u evru i mada je „ne“ na referendumu „situaciju učinilo mnogo složenijom, jer je evro zaštita za grcki narod“.

Ako dođe do novih pregovora s Atinom, koplja će se lomiti ne samo oko zahteva poverilaca da se temeljito preustroji grčka država, osujeti korupcija, obezbedi da svi plaćaju porez, stvore uštede u budžetu, pored ostalog i kresanjem ogromnih troškova odbrane, da se reformiše tržište rada i penzioni sistem, već i da li će Grčkoj biti date olakšice za ogromni dug od 350 milijadi evra.

Cipras je u govoru posle referenduma to stavio u središte željenih novih pregovora i ukazao na činjenicu da je i MMF stavio do znanja da se deo grčkog duga mora otpisati, rokovi otplate produžiti i finansijskom podrškom od 35 milijardi evra dati Grčkoj vremena tri godine da oporavi svoju privredu kako bi mogla  iz „zdravih prihoda“ da otplaćuje dug.

Poverioci iz EU, EK i Evropska centralna banka dosad nisu bili skloni da to prihvate.

Dragan Blagojević, dopisnik agencije Beta

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar