Marin le Pen napreduje u „pokoravanju” Francuske

Marin le Pen, liderka krajnje desnog Nacionalnog fronta, preuzeće (gotovo je izvesno) vlast u severoistočnom regionu Francuske (Nor Pa de Kale i Pikardija), koji je po broju stanovnika veći od Danske, dok će njena bratanica Marion Marešal le Pen verovatno stati na čelo jugoistočnog regiona – koji obuhvata Provansu, Alpe i Azurnu obalu.  Da će ćerka i unuka Žan-Marija le Pena, osnivača Nacionalnog fronta, pokupiti veliki broj glasova na prvim izborima posle terorističkog napada na Pariz, u kome je poginulo 130 ljudi, to se znalo i očekivalo, ali da će antiimigraciona i antievropska stranka postati prva snaga Francuske, zemlje jednakosti, slobode i bratstva, to je zapanjujuće opasno za blisku budućnost Evrope.

Foto: Beta

Foto: Beta

Prema do sada prebrojanim glasovima, u prvom krugu regionalnih izbora, Nacionalni front osvojio je najviše glasova u šest od trinaest francuskih regiona, konzervativna stranka bivšeg predsednika Nikole Sarkozija, nedavno preimenovana u republikance,  prva je po podršci u četiri, dok su vladajući socijalisti prvi u tri regiona. Iako je posle masakra u Parizu predsedniku Fransoa Olandu porastao rejting sa istorijski niske podrške, jer se povređenim Francuzima dopalo njegovo reagovanje i slanje dodatnih bombardera u Siriju, Socijalistička partija nije profitirala nimalo od poboljšanog raspoloženja prema predsedniku.

Ako bi Nacionalni front zadržao svoju prednost u drugom krugu sledeće nedelje, to bi promenilo mapu Francuske i čitave Evrope, gde stranke krajnje desnice postaju sve jače. Sadašnji rezultat je takođe fantastična odskočna daska za predstojeće predsedničke izbore 2017. Oni koji poznaju Marin le Pen i njene sposobnosti da umeri retoriku i ratosilja se ekstremista u svojim redovima, makar bila primorana da odbaci i sopstvenog oca, očekuju da ona ovu priliku veoma dobro iskoristi.

Marin le Pen je ostvarila je rekordnu popularnost sa više od 40 odsto glasova u u tradicionalnom uporištu levice, siromašnom regionu Nor Pa de Kale, dok je u lučkom gradu Kaleu, gde poslednjih meseci u nemogućim uslovima boravi više hiljada imigranata koji bezuspešno pokušavaju da pređu Lamanš i nasele se u Velikoj Britaniji, dobila čak više od 50 odsto glasova.

„Šok”, to je reč koja dominira u naslovima jučerašnjih dnevnih listova, povodom ovog velikog skoka krajnje desnice, iako su Francuzi svedoci rasta popularnosti Nacionalnog fronta već više godina, pa i decenija. Zbog problema sa milionskom populacijom islamske veroispovesti, naročito vidljivim otkad je počela ekonomska kriza, zbog nemogućnosti da se načela sekularne države sprovedu u praksi, da se iz javnih ustanova i sa javnih mesta izbaci nošenje burki, zbog ratova u Siriji, Iraku, Libiji, Maliju, zbog sve većeg broja džamija u kojima se propoveda radikalna verzija islama, čak su i socijalisti i Sarkozijevi republikanci počeli da koketiraju sa ekstremno desnim stavovima. Podozrenje prema izbeglicama je ogromno, vlada socijalista je posle terorističkog napada 13. novembra zahtevala da Evropa zatvori sve granice i ne primi više nijednog migranta, ali mnogi žmure pred činjenicom da je većina terorista rođena u Francuskoj ili Belgiji i da su tu u srcu Evrope indoktrinirani za svoje samoubilačke pohode. Nije tajna da nastavnici i direktori škola širom Francuske imaju problema kad traže od učenika da minutom ćutanja odaju poštu stradalim u terorističkim akcijama.

Marin le Pen se oduvek zalaže za to da francusko državljanstvo mogu da dobiju samo oni koji govore francuski i spremni su da žive na francuski način. Dva dana posle napada u Parizu zahtevala je da Francuska preuzme kontrolu nad svojim granicama i da radi bezbednosti obustavi priliv izbeglica. Takođe traži i zatvaranje radikalnih džamija i proterivanje radikalnih verskih vođa.

U spoljnoj politici ona je, kada je reč o ratu u Siriji, na strani Rusije. Još u oktobru je tražila da francuski avioni pomognu Rusiji u borbi protiv islamskih ekstremista, umesto što se pomaže teroristima povezanim sa Al Kaidom. Le Penova je „kritikovala vladu što se stavlja na stranu dvolične politike SAD”. I ona i Nacionalni front žele da Francuska sledi britanski primer. Po svemu sudeći, više ne postoji blok koji su do sada pravili birači u Francuskoj kako bi iz drugog kruga istisli krajnju desnicu. Sarkozijevi republikanci nisu spremni da sarađuju sa socijalistima i da ih podrže tamo gde oni imaju šansu da pobede.

Ima mišljenja da Francuska precenjuje značaj terorističkog napada od 13. novembra, kad objašnjava rast popularnosti Le Penovih i Nacionalnog fronta. Krajnja desnica je osvajala teritoriju i rejting postepeno i uporno, a Le Penova je naročito dobila na popularnosti otkad je preuzela vođstvo stranke od svog oca 2011. Pojedini francuski komentatori upozoravaju da ovaj izborni uspeh krajnje desnice nije površni odgovor na terorizam i tragediju koja je zadesila zemlju već da je radikalna desnica trajni igrač u političkom sistemu, ne samo Francuske već i mnogih država Evrope. Antiimigrantsko raspoloženje, ksenofobične akcije i uvođenje novih restriktivnih zakona postali su deo programa svih stranaka u manjoj ili većoj meri. Ovo su bili prvi izbori koji su održani pod strogim merama bezbednosti u vanrednom stanju. Socijalisti već predlažu da specijalne mere i ovlašćenja policije traju duže od tri meseca, koliko je za sada dogovoreno. Francuska će u božićne praznike i u novu godinu ući u vanrednom stanju, sa policijom, vojskom i dugim cevima na ulicama. Zar i to nije isto toliko šokantno koliko i rast radikalne desnice u srcu Evrope.

(Zorana Šuvaković, „Politika“)

Ostavite komentar

Ostavite komentar