Meksiko strahuje od 20. januara

Strah se uvukao među jedanaest miliona imigranata koji žive i rade u SAD bez potrebnih papira, ali podjednaka nervoza vlada u celom Meksiku, gde se strepi da će već od 20. januara, odmah posle inauguracije, novi predsednik početi da ispunjava svoja predizborna obećanja. Ako Donald Tramp nađe način da obustavi slanje dolarskih doznaka iz SAD u Meksiko, to bi dovelo do kolapsa mnogih regiona južno od reke Rio Bravo, koji svoje preživljavanje duguju vrednim i požrtvovanim rođacima u Sjedinjenim Državama.

Foto: Beta

Foto: Beta

Već u prvom intervjuu posle izbora, Tramp je potvrdio da će odmah „deportovati i do tri miliona Meksikanaca”, onih koji u svom dosijeu imaju neki krivični prekršaj, a da će onog trenutka kada granica između dve zemlje (3.185 kilometara) bude „osigurana” početi da izbacuje i ostale ilegalne imigrante.

Meksički mediji međutim ističu da će procedura izbacivanja njihovih državljana neće biti munjevita i podupiru svoje analize procenama iz konzervativnog Foruma američke akcije (AAF) po kojima će za masovnu deportaciju kakvu obećava Donald Tramp biti potrebno bar dvadesetak godina. Milijarder sa druge strane tvrdi da to može da izvede u roku od osamnaest meseci ili najduže dve godine.

Citiraju se i nalazi američkog Centra za napredak po kojima bi operacija izbacivanja jedanaest miliona migranata koštala Ameriku basnoslovnih 114 milijardi dolara, ili punih deset hiljada dolara po osobi. U troškove su uračunate dnevnice policajaca i agenata koji traže ilegalce po celoj zemlji, njihov boravak u pritvoru, suđenje i transport do zemlje iz koje su došli.

Mnogo više su zabrinuti Meksikanci zbog rizika da izgube milione dolara koji se redovno ulivaju u zemlju. Tramp je obećao da će izgraditi zid na granici o trošku Meksikanaca. On traži da se iz Meksika za podizanje te građevine uplati jednokratno suma od pet do deset milijardi dolara. Ukoliko južni sused odbije da odvoji te pare, one će se, tvrdi američki milijarder, oduzeti od doznaka koje iz SAD stižu u zemlju marijača.

Latinoamerički ekonomisti uočili su da je ove godine znatno porasla dolarska suma poslata iz SAD u Meksiko. Na kraju 2016, pre nego što se na Kapitol hilu inauguriše novi predsednik SAD, u Meksiko će se preliti na ime doznaka 27 milijardi dolara, što je skoro deset odsto više nego prethodne godine.

Doznake su treći po redu izvor deviznog prihoda Meksika i one doprinose ekonomskom razvoju jer povećavaju potrošnju u gotovo svim krajevima zemlje. Ukoliko se pokaže da su Trampove namere zaista ozbiljne, a nema razloga da se u njih sumnja, pojedini finansijski stručnjaci predlažu da Meksiko konfiskuje deo tih doznaka i da ih odvoji za izgradnju graničnog zida onako kako predlaže novi predsednik.

Ako bi se na doznake uveo porez od pet odsto, Tramp bi za svoj zid mogao godišnje da od Meksikanaca dobije milijardu i trista miliona dolara, procenili su ekonomisti.

Ali neće samo meksički gastarbajteri biti pogođeni Trampovim merama. I same SAD izgubiće četiri odsto bruto nacionalnog dohotka, onoliko koliko Meksikanci doprinose ekonomskom razvoju SAD, naročito u građevinarstvu, poljoprivredi i prerađivačkoj industriji.

U Meksiku države koje najviše zavise od doznaka iz SAD jesu Mičoakan (10 odsto od bruto domaćeg dohotka), Gerero i Oaksaka.

Sa druge strane, najveće sume novca stižu iz američke države Kalifornije, pa se u proteklih devet meseci iz zlatne države u Meksiko slilo čak pet milijardi i 200 miliona dolara, dok su iz Teksasa meksički gastarbajteri poslali kući 2,8 milijardi dolara. Na trećem mestu je Ilinois, na četvrtom država Njujork….

Ovaj novac ne služi samo za bolji život miliona meksičkih porodica već se on ulaže u izgradnju kuća i stanova, ili u podsticanje privatnih radionica, radnji, malih preduzeća…

Šta da se priča o gubitku koji će imati raznorazne banke i finansijske institucije koje se bave transferom novca uz proviziju. Prema podacima iz SAD, prosečna suma koju meksički gastarbajter šalje kući jeste trista dolara, a od tih para deset dolara odlazi onoj instituciji koja ovaj transfer obavlja. Pojedina bankarska odeljenja, u Kaliforniji na primer, od transfera dolara u Meksiko zarađuju i po milijardu dolara godišnje. U Trampovoj Americi ceo taj biznis će doživeti krah. Ili će procvetati još više tako što će provizije biti veće, a kući u Meksiko će stizati manje para.

(Zorana Šuvaković, Politika)

Ostavite komentar

Ostavite komentar