Ministri EU zabrinuti zbog najave referenduma

Foto: Beta

Šefovi diplomatija Evropske unije su danas u Briselu stavili do znanja „duboku zabrinutost zbog onog što se može dogoditi“ u Bosni i Hercegovini ako se u Republici Srpskoj (RS) održi referendum o valjanosti pravosuđa u ravni centralne vlasti jer bi to bilo „krajnje problematično za dalji put“ BiH ka EU.

To je po završetku zasedanja šefova diplomatija EU izjavila visoka predstavnica Federika Mogerini, koja je naglasila da datum za referendum još nije utvrdjen i da „to znači da se i dalje može raditi na tome da se izbegne njegovo održavanje“.

Visoka predstavnica EU je prenela stav ministara inostranih poslova evropske 28-orice da bi referendum bio krajnje problematičan posebno u svetlu sporazuma o „novom EU pristupu odnosima s BiH“.

Taj sporazum su potpisali svi politički vođi u BiH i preuzeli obavezu da se stavi naglasak na evropske reforme, ekonomski oporavak i stvaranje zajedničkog mehanizam za usaglašenu saradnju RS i bošnjačko-hrvatskog entiteta sa EU.

Federika Mogerini je istakla da je posle susreta s predsedavajućim predsedništva BiH Mladenom Ivanićem pre par dana „posebno uverena da i dalje u Bosni i Hercegovini postoji snažna politička volja svih strana da se sporazum (o novom pristupu) primeni brzo“.

„To se posebno odnosi na program reformi i zajednički mehanizam za saradnju (s EU)“, dodala je visoka predstavnica EU i naglasila da „očekuje da pre u roku od nekoliko nedelja, nego meseci, vlasti BiH budu u stanju da napreduju u tom pravcu“.

Parlament RS je doneo odluku o sazivanju referenduma na temelju ocene da su sudovi i tužilaštva u ravni centralne vlasti BiH nametnuti u suprotnosti s odredbama Dejtonskog sporazumaodlukom bivših visokih predstavnika medjunarodne zajednice za BiH i da su dosad radili na štetu RS.

Predsednik RS Milorad Dodik je stavio do znanja da se delovanju pravosudja u Sarajevu posebno zamera da nikad nije sudilo vinovnicima za ratne zločine nad Srbima.

Mađarska je na zasedanju u Briselu predložila da se u Budimpešti održi konferencija na visokom političkom nivou u cilju rešavanja „sve većih izazova“ s kojima se sučeljavaju države Zapadnog Balkana, preko kojih u EU stižu desetine hiljada imigranata.

Šefovi diplomatija su razmotrili gorući ekonomski, socijalni i politički problem priliva samo u prvih šest meseci više od 160 hiljada imigranata koji u EU dolaze najviše iz Sirije, Iraka, Eritreje i afričkih zemalja, ali koji u ogromnoj većini nemaju nikakvih osnova da dobiju politički azil, niti uslova za status ekonomskih doseljenika.

Ministri inostranih poslova EU su zaključili da, pored utanačenog susreta vođa EU i afričkih zemalja radi rešavanja rastućeg problema ilegalne imigracije u Valeti u novembru, razmotre i ponudu Mađarske da se sličan sastanak na visokoj ravni održi i u Budimpešti.

Odluka Mađarske da podigne ogradu duž granice sa Srbije da bi se sprečio ulazak ilegalnih imigranata na teritoriju Mađarske, članice šengenske zone bez granica, naišao je na osudu zvaničnika EU.

(Beta)

Ostavite komentar

Ostavite komentar