Na Kubi od jutros tišina

Foto: Beta

Kubanci se danas pripremaju za nedelju dana žalosti zbog smrti oca kubanske revolucije Fidela Kastra tokom koje će biti održano više ceremonija u znak sećanja i četvorodnevna procesija koja će se završiti polaganjem urne u kolevki revolucije Santijagu de Kubi u nedelju, 4. decembra.

Povorka koja će prenositi pepeo Fidela Kastra iz Havane do oko 900 kilometara udaljenog Santijaga verovatrno će mobilisati milione Kubanaca.

„To je bio veliki vodja, trebalo je da proglasimo tridesetodnevnu žalost“, smatra jedan od stanovnika popularnog kvarta Sero na jugu Havane.

Od jutros je na ostrvu mirno i nijedan zvanični dogadjaj nije planiran. Prvi ceremonija sećanja zakazana je za sutra na Trgu revolucije, epicentru kubanske izvršne vlasti. Policija od juče blokira prilaz trgu.

Na Kubi je vest o smrti dvedesetogodišnjeg Fidela Kastra dočekana u dubokoj tišini, posebno u Havani, gradu koji je obično preplavljen muzikom i bukom motora dotrajalih vozila, javlja AFP.

Zbog državne žalosti, okupljanja i nastupi su otkazani. Utakmice su odložene, zabranjena je prodaja alkohola, a većina restorana je skratila radno vreme. Policijski prisustvo je diskretno, ali ipak vidljivo u glavnom gradu.

Državni mediji emituju reportaže i dokumentarne filmove u slavu „druga Fidela“. U jučerašnjem izdanju lista Granma nije korišćeno prepoznatljivo crveno mastilo. Takvo crno-belo izdanje lista izašlo je samo posle smrti legendarnog argentinskog i kubanskog gerilskog vodje Ernesta Če Gevare i predsednika Venecuele Uga Čavesa.

Mnogi od 11,2 miliona stanovnika Kube ne kriju tugu zbog gubitka jednog od velikana dvadesetog veka koji je bio u stanju da se pet decenija bori proriv američke supersile.

Bivši predsednik, koji se sa vlasti povukao pre 10 godina, veoma je poštovan na ostrvu uprkos neumoljivom obračunu sa svakom opozicijom.

Uzrok smrti Fidela Kastra nije saopšten. Saopštavajući naciji preko televizije vest o smrti svog brata u petak uveče, predsednik Raul Kastro je rekao da će ostaci Fidela Kastra biti kremirani usubotu rano ujutru. Zvanične potvrde da je kremacija obavljena nije bilo.

Legendarni „El Komandante“ predao je vlast bratu Raulu 2006. godine, posle zdravstvenih problema. Bivši predsednik je nestao sa kubanskih TV ekrana izmedju februara 2014. i aprila 2015. godine, što je podstaklo glasine o njegovom zdravlju. Medjutim, u poslednjih godinu i po dana ponovo je počeo u svojoj kući da se sastaje sa stranim zvaničnicima.

Mnogi političari širiom sveta su izrazili saućešće vlastima i narodu Kube zbog smrti Fidela Kastra.

Odlazeći američki predsednik Barak Obama poručio je da SAD „pružaju ruku prijateljstva kubanskom narodu“ i da će „istorija zapamtiti i suditi o ogromnom uticaju koji je Kastro imao na svoj narod i svet“.

Ruski predsednik Vladimir Putin je istakao da je Kastro bio „iskren prijatelj Rusije“ i „simbol jedne epohe“. Fidel Kastro će „živeti zauvek“, izjavio je u subotu predsednik Kine Si Djinping i dodao da je „kineski narod izgubio dobrog i iskrenog druga“.

Preobraćeni komunista, Fidel Kastro je preuzeo vlast 1959. godine i od tada prkosio jedanaestorici američkih predsednika i preživeo brojne zavere. 

Drug po oružju argentinskog gerilca Ernesta Če Gevare, kubanski lider je želeo da „izveze marksističku revoluciju u Latinsku Ameriku i Afriku“.

Pad SSSR-a 1991. godine zadao je veliki udarac kubanskoj ekonomiji, ali je Kastro pronašao novi kurs zahvaljujući turizmu i novim saveznicima, Kini i Venecueli Uga Čavesa, venecuelanskog lidera koga je do smrti 2013. nazivao svojim „duhovnim sinom“.

Neki od ključnih datuma vladavine Fidela Kastra

Januar 1959. godine – Kastrovi pobunjenici preuzimaju vlast pošto diktator Fulgensio Batista beži sa Kube.

Jun 1960. godine – Kuba nacionalizacije rafinerije nafte u vlasništvu SAD pošto su odbile da obradjuju sovjetsku naftu. Skoro sva ostala američka preduzeća oduzeta su do oktobra te godine.

Oktobar 1960. godine – Vašingotn uvodi zabranu izvora na Kubu. Od zabrane su izuzeti lekovi i hrana.

April 1961. godine – Kastro proglašava Kubu socijalističkom državom.

April 1961. godine – Neuspela invazije u Zalivu svinja – pokušaj kubanskih izgnanika potpomognutih od SAD da zbace Kastra s vlasti.

Februar 1962. godine – Vašington zabranjuje sav kubanski uvoz.

Oktobar 1962. godine – Posle blokade SAD, uklanjaju se sovjetske nuklearne rakete sa Kube. Predsednik SAD Džon F. Kenedi privatno pristaje da ne napadne Kubu.

Mart 1968. godine – Kastrova vlada preuzima sve privatne poslove na ostrvu.

April 1980. godine – Egzodus iz Marijela: Kuba kaže da svako može da napusti ostrvo i oko 125.000 Kubanaca beži.

Decembar 1991. godine – Raspad SSSR-a razara kubansku privredu.

Avgust 1994. godine – Kastro saopštava da neće sprečiti Kubance da odu, oko 40.000 Kubanaca čamcima se upućuje u SAD.

Mart 2003. godine – 75 kubanskih disidenata osudjeno je na zatvor.

Jul 2006. godine – Kastro objavio da je operisan, privremeno predaje vlast bratu Raulu.

Februar 2008. godine – Fidel Kastro podnosi ostavku na mestu predsednika.

Jul 2010. godine – Kastro se ponovo pojavljuje u javnosti, posećuje naučni institut, daje TV intervju, razgovora sa akademicima, obilazi akvarijum.

April 2011. godine – Kastra zamenjuje brat Raul na mestu prvog sekretara Komunističke partije.

April 2016. godine – Kastro drži oproštajni govor na sedmom kongresu Komunističke partije, izjavljujući da će „uskoro biti kao i svi ostali“. „Doći će vreme za sve nas, ali ideje kubanskih komunista će opstati“.

Novembar 2016. godine – Fidel Kastro je umro.

(Beta)

Pogledajte komentare (1)

Jedan komentar

Ostavite komentar