NATO namerno pogoršava odnose sa Rusijom

Učestale velike vojne vežbe na kopnu, moru i u vazduhu, gomilanje trupa na istočnom frontu u blizini ruskih granica i razmeštanje američke protivraketne odbrane u zemljama Istočne Evrope, ukazuju na opasnu strategiju Severnoatlantske alijanse, na čelu sa Sjedinjenim Državama.

Osim toga, ratoborna retorika zvaničnika Alijanse, potezi koje povlače i odluke donete u svetlu pogoršanja ukrajinske krize dodatno komplikuju i pogoršavaju situaciju u svetu. U Moskvi smatraju da zemlje NATO-a namerno pogoršavaju odnose sa Rusijom i odbijaju normalan dijalog, kako bi opravdali širenje svog vojnog prisustva na istočnom frontu.

Rusija i Zapad su saglasni u oceni da se evropska bezbednost u poslednje vreme naglo pogoršala, ali strane imaju različita mišljenja oko toga šta je razlog toga.

Natovci pozivaju na proširenje transparentnosti u saradnji i na reformu Bečkog dokumenta o Merama za jačanje poverenja i bezbednosti, koji je usvojen još 2011, a istovremeno se približavaju ruskim granicama, razvijaju vojnu infrastrukturu na teritoriji novih članica organizacije, razmeštaju trupe i američki PRO u Istočnoj Evropi, sprovode vojne vežbe i avionima patroliraju na ruskoj državnoj granici. Sve to ozbiljno podriva poverenje ruske strane prema zemljama Severnoatlanske alijanse. Osim toga, zvaničnici NATO-a uporno govore o „odvraćanju“ Rusije, a zapravo time zastrašuju Rusiju. Sve ovo je izneto i u izveštaju o odnosima između Rusije i NATO-a, koji je letos na razgovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja predstavio šef ruske delegacije Anton Mazur.

Ruski eksperti smatraju da je vojna aktivnost NATO-a samo delić celokupne slike i ističu da se Alijansa uporno trudi da spali sve mostove u odnosima sa Rusijom i u svim pravcima: dijalog o vojnim linijama je prekinut na inicijativu Brisela, protiv rukovodstva ruskog Ministarstva odbrane uvedene su nezakonite sankcije, a takođe svakodnevno pokušavaju i da diskredituju aktivnosti Oružanih snaga RF. Osim toga, članovi organizacije odbijaju da razmatraju temu kontrole konvencionalnog naoružanja u Evropi.

„Tako nije bilo čak ni za vreme Hladnog rata“, smatraju u Moskvi. Sa druge strane, Rusija ispunjava sve obaveze iz sporazuma iz 2011. godine, koji predviđa razmenu informacija o oružanim snagama, planovima odbrane i vojnim budžetima. Prema tom dokumentu, članice OEBS-a bi trebalo da obaveštavaju jedna drugu o određenim vrstama vojnih aktivnosti, pozivaju posmatrače i vrše inspekcije… Moskva upravo to u potpunosti i čini — ona poziva inspektore OEBS-a, dozvoljava kontrolne letove iznad svoje teritorije, obaveštava o vojnim vežbama, sprovodi posebne brifinge za vojne atašee NATO zemalja.

Međutim, neke članice NATO-a (Poljska i Turska) i njihovi bliski partneri (Gruzija i Ukrajina) ne daju Rusiji informacije o vojnim aktivnostima na svojoj teritoriji.

Tako je Gruzija pod izgovorom koji nema nikakve veze sa Sporazumom o otvorenom nebu zatvorila svoj vazdušni prostor za posmatračke letove u kojima učestvuje Rusija. Ukrajina već dve godine održava na svojoj teritoriji vojne aktivnosti u kojima učestvuje do 90.000 ljudi i ogromna količina tehnike, a pri tome ne dostavlja izveštaje predviđene Bečkim dokumentom i ne poziva posmatrače u taj region. „Ispada da su zemlje NATO-a i njihovi najbliži partneri omalovažili i devalvirali značaj mehanizama Mera za jačanje poverenja i bezbednosti. Samim tim postavlja se pitanje — zašto bi ih uopšte trebalo reformisati“, istakao je Mazur. U Rusiji smatraju da modernizacija Bečkog dokumenta, koju je predložio NATO, nema ni najmanjeg smisla, jer se krivicom Brisela taj sporazum ionako ne ispunjava, a tehničke izmene će još više „paralizovati“ njegovu primenu, s obzirom na to da će biti potrebni meseci da bi se obavile sve procedure.

„Ponekad slušamo o tome kako su dodatne Mere za jačanje poverenja i bezbednosti potrebne za sprečavanje slučajnih sukoba između snaga Rusije i NATO zemalja. Međutim, postoji mnogo jednostavniji način za realizaciju tog cilja — dovoljno je samo udaljiti vojsku i tehniku Alijanse od naših granica. Za stvaranje uslova za razgovor o Merama za jačanje poverenja i bezbednosti, Alijansa bi trebalo da prekine jačanje aktivnosti na istočnom frontu“, rekao je Mazur.

Čak i zapadni eksperti ističu da je projekat Severnoatlantske alijanse potreban Vašingtonu, ali ne i Evropi. Evropljanima je daleko korisnije da sarađuju sa Rusijom, ali Vašington to ne može da dopusti, i zato koristi NATO kao politički mehanizam za jačanje konflikta između Rusije i Evrope. Neki zapadni analitičari podsećaju da američki generali nazivaju Rusiju neprijateljem i naređuju Evropi da odgovori na „vojnu pretnju“, ali smatraju da bi Evropa trebalo da preispita takvu politiku. Francuski general, stručnjak za geopolitiku i ekonomsku bezbednost Žan-Bernar Pinatel govorio je o tome da postojanje NATO-a ide naruku samo SAD.

Postojanje NATO-a u sadašnjem obliku i širenje Alijanse na Istok odgovara, pre svega, Sjedinjenim Državama, koje žele da održe distancu između Rusije i Evrope“, smatra Pinatel.

Da je Rusija postala saveznik evropskih zemalja devedesetih godina, ta superalijansa bi bila ozbiljna konkurencija SAD i osporila bi njihovu globalnu nadmoć koju su dobile nakon raspada Sovjetskog Saveza, uveren je on. Prema mišljenju Pinatela, pretnja od islamizma ponovo je otvorila diskusiju o globalnom liderstvu. Nedavni tragični događaji u Evropi pokazuju Francuzima i drugim saveznicima SAD u NATO-u da ova alijansa nikako ne pomaže Evropljanima da se bore protiv terorističke pretnje. Prema njegovom mišljenju, savez sa Rusijom i Turskom pomogao bi Evropi da pobedi islamizam.

Neki zapadni eksperti takođe predviđaju da je, posle „bregzita“ i izlaska Velike Britanije iz EU, moguć i raspad NATO-a. Ako u Velikoj Britaniji i drugde u Evropi dođe do pogoršanja ekonomske krize, građani neće pristati na vojne rashode kakvi su dosad bili. To bi, zauzvrat, moglo da liši NATO mogućnosti da „obuzdava“ Rusiju na istočnom frontu.

(Olivera Ikodinović, Sputnjik)

 

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.