NATO sutra o odgovoru na napad Islamske države na Tursku
Zahtev Ankare da se pokrenu zajedničke mere u cilju odbrane teritorijalne celovitosti i bezbednosti Turske sutra će u Briselu razmotriti članice NATO, čiji je generalni sekretar Jens Stoltenberg izjavio da je razlog „gnusni teroristički udar“ na tursku teritoriju i rekao da će NATO iskazati „punu solidarnost s Turskom“.
Evropska komisija je takođe najoštrije osudila zločin i ubijanje civila u turskom gradu Suruču, koje su počilini teroristi ekstremističke „Islamske države“ i naglasila da uzvratni udarci turske vojske islamistima u Siriji i Iraku ne treba da ugroze miroljubivo rešavanje kurskog pitanja.
Na osnovu člana 4. Povelje Atlantskog saveza, članice NATO će razgovarati o tome kako da se izađe u susret zahtevu saveznika Turske da i NATO preduzme korake i podrži napore Ankare da se vojnim i drugim sredstvima onemogući prodor islamista iz Sirije, čije je položaje počela da bombarduje turska vojna avijacija.
Ankara je opovrgla tvrdnje da turski borbeni avioni u blizini sirijsko-turske gradnice napadaju i položaje levičarske kurdske organizacije PKK, neprijateljske prema turskim vlastima, ali je iz više izvora navedeno da su kurdski položaji takođe bombardovani.
Po evropskim i američkim analizama, Turska je posle napada samoubica „Islamske države“ u graničnom gradu Surču prvi put vojno udarila po položajima „Islamske države“ i time promenila politički i vojni stav prema zbivanjima u Siriji, pa i Iraku.
Turske vlasti su na početku prećutno pomagala sunitske islamiste u Siriji koji su pokrenuli oružanu pobunu protiv režima sirijskog predsednika Bašara el Asada, koji ima podršku šiita, Irana i šiitske libanske organizacije Hezbola.
Ne želeći da pomogne, po mnogim ocenama neminovno stvaranje velike autonomije i moguće kurdske države u regionu, Ankara nije htela da vojno pomogne Kurdima koji su se u Siriji u izvesnoj meri uspešno suprotstavili i naneli poraze „Islamskoj državi“.
Vlasti u Ankari su režimu Bašara el Asada najviše zamerile što je ne samo Kurdima praktično dao odrešne ruke i autonimiju unutar Sirije, već i zato što je krvavo ugušio pobunu sunitske organizacije „Muslimanska braća“, za koje su turski političari smatrali da, ako dođe na vlast, može izgraditi poredak koji je pomiriti islamizam i pravnu državu, kao u Turskoj.
Vlasti u Ankari dosad zato nisu htele da se svrstaju uz koaliciju zapadnih i arapskih zemalja a, faktički, ni uz Iran, koji na čelu s Amerikancima vazdušnim udarima nastoje da slome „Islamsku državu Sirije i Iraka“.
Turski premijer Ahet Davutoglu je danas izjavio da uključivanje Turske u vojne udare na islamiste „može izazvati promenu ravnoteže u Siriji, Iraku i celom regionu“, ali je podvukao da Turska neće slati vojsku u Siriju, već će „duž sirijske granice uspostaviti slobodnu zonu očišćenu od ‘Islamske države’ „.
(Beta)
Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.