Naučnici utvrdili kako radi gen gojaznosti, moguće lečenje

Naučnici su konačno utvrdili kako ključni gen povezan s gojaznošću čini ljude debelim, što je veliko otkriće koje bi moglo otvoriti vrata potpuno novom pristupu tom problemu, mimo ishrane i vežbanja.

Taj naučni rad rešava veliku misteriju: od 2007. godine, istraživačima je poznato da je gen pod nazivom FTO povezan s gojaznošću, ali nisu znali kako, i nisu mogli da ga povežu s apetitom ili drugim poznatim faktorima.

Sada eksperimenti pokazuju da neispravna verzija tog gena prouzrokuje da se energija iz hrane ne troši, već je organizam čuva kao mast. Genetski eksperimenti na miševima i na ljudskim ćelijama u laboratoriji ukazuju da to može da se preokrene, što daje nadu da bi mogao biti razvijen lek ili drugi tretman.

Rad su predvodili naučnici univeziteta MIT i Harvard i objavili u sredu u časopisu „Nju Ingland džornal of medisin“ (The New England Journal of Medicine).

To otkriće dovodi u pitanje ideju da „ljudi u suštini postaju gojazni svojom odlukom, jer biraju da previše jedu i da ne vežbaju“, rekla je vođa studije Melina Klausnicer, specijalistkinja za genetiku u Zdravstvenom centru Bet Izrael Diakones (Beth Israel Deaconess Medical Center), povezanom s Harvardom. „Po prvi put, genetika je otkrila mehanizam gojaznosti na koji se ranije nije ni pomišljalo“, rekla je ona.

Nezavisni eksperti su pohvalili to otkriće.

„To je velika stvar“, rekao je dr Kliford Rozen, naučnik u Institutu države Mejn za medicinsko istraživanje (Maine Medical Center Research Institute) i pomoćnik urednika u medicinskom časopisu.

„Mnogi misle da se epidemija gojaznosti svodi na to da se previše jede“, ali ljudske masne ćelije imaju ulogu u tome kako se hrana koristi, rekao je on. Ovo otkriće „ukazuje na put ka lekovima koji mogu da uiču da masne ćelije rade drugačije“.

Nekoliko lekova za gojaznost je na tržištu, ali se obično koriste za kratkoročni gubitak težine i usmereni su na mozak i apetit, a ne direktno na metabolizam.

Istraživači ne mogu da kažu kada će biti dostupan lek koji bi nastao na osnovu novih saznanja. Ali, malo je verovatno da će to biti „čarobna pilula“ koja će omogućiti ljudima da jedu šta god hoće bez gomilanja kilograma. Uz to, ciljanje na gene gojaznosti moglo bi da utiče na druge stvari, tako da bi lek trebalo rigorozno proveriti da bi se dokazalo da je bezbedan i efikasan.

Kvar gena ne objašnjava sve vrste gojaznosti. On je nađena kod 44 odsto Evropljana, ali kod samo pet odsto Afrikanaca, tako da je jasno da su s gojaznošću povezani i drugi geni, i da su ishrana i vežbanje ipak bitni.

To što neko ima gen s greškom ne znači da mu je sudbina da postane gojazan, ali to može biti predispozicija za gojaznost. Ljudi sa dva takva neispravna gena (jedan od majke i jedan od oca) u proseku su tri i po kilograma teži od ljudi i nemaju takve gene. Mada su neki mnogo teži od toga, čak i samo tri kilograma mogu biti razlika između zdrave i nezdrave težine rekao je Manolis Kelis, profesor na MIT-u.

On i Klausnicer traže patent za svoj rad pripremljen posle istraživanja ljudi u Evropi – u Švedskoj i Norveškoj, koje su finansirali Nemački istraživački centar za životnu sredinu i zdravlje, kao i drugi, uključujući i Institut SAD za zdravstvo.

Gojaznost utiče na više od 500 miliona ljudi širom sveta i doprinosi mnoštvu bolesti. U SAD, oko jedne trećine odraslih je gojazno, a jedna trećina punija no što bi trebalo.

Ispostavlja se da gen indirektno utiče na gojaznost, kao glavni prekidač koji upravlja s dva druga gena koji kontrolišu termogenezu – sagorevanje energije. Odavno je poznato da postoje „smeđe“ ili „bež masno tkivo“ – takozvana „dobra masnoća“ koja sagoreva kalorije, dok ih obično „belo masno tkivo“ sakuplja. Telo stalno proizvodi masne ćelije, a dva gena odlučuju da li če one biti „smeđe“ ili „bele“.

Nekoliko kompanije pokušava da razvije tretman za stimulisanje „smeđe masti“, a novo istraživanje ukazuje na novi pristup.

„To je potencijalna meta“ za razvoj lekova, rekao je dr Sem Klajn, istraživač gojaznosti, sa Vašingtonovog univerziteta u Sent Luisu. On je rekao da je novi rad „neverovatna studija“.

Dr Rudolf Lajbel, stručnjak za gojaznost sa Univerziteta Kolumbija u Njujorku, ukazuje da neka ranija istraživanja sugerišu da gen FTO može uticati na druge aspekte gojaznosti, kao što su ponašanje i apetit.

„Moguće je da utiče na nekoliko mehanizama“, rekao je on i dodao da se suzbijanje gojaznosti ne svodi samo na sagorevanja masti.

(Beta)

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.