Ne verujte u laž o romantičnim revolucijama – uzeo nam je sve

Sigurna sam da će mnogi svašta pisati o Fidelu Kastru sad kad ga više nema, piše Mišel Mening Bariš za Hafington Post. Neki možda fantaziraju kakav je bio, ali nemaju pojma kako je bilo živeti pod njegovim režimom. Ja nikad nisam živela na Kubi, ali moja majka jeste. Moja baka takođe, kao i većina moje porodice.

Svi su otišli sa pričama o velikim gubicima i tuzi. Većina je otišla samo sa onim što su imali na sebi, ili sa ono malo što su mogli da ponesu.

Svako ima svoju priču, ali jedno im je svima zajedničko: “Uzeo je sve“.

Majka mi je ispričala svoju priču dok sam bila dete. Sećala se da je vlada popisala svaku nit konca koju je imala (bila je krojačica) i da su se pobrinuli da ništa ne ponese sa sobom. Rekla je da joj je Kastro uzeo omiljenog konja. Ne poznajem nikog a da se ne strese kad se priseti njegove vladavine. Svako ima priču, a ni jedna nije dobra.

Gledam slavne osobe kako govore o njegovoj “žestokoj revoluciji“, čitam na društvenim mrežama kako turisti i novinari hvale Kubu. To jest sliku Kube koju im je Kastro podvalio. Jedini ljudi koji znaju pravu istoriju su oni koji su je proživeli. Čak i kao deca, svi smo imali priče koje su nam prenosili naši roditelji, bol i mržnju koja se mogla osetiti kada su pričali o njemu.

Tako da možda pre nego što čitate o “revolucijama“ ili kako je bio pametan i šarmantan, možda razmislite zašto ljudi do dana današnjeg još uvek toliko jako žele da pobegnu da na trošnim splavovima od automobilskih guma plove do Majamija. Radije rizikuju smrt, utapanje, zatvor ili da ih pojede morski pas nego da ostanu tamo i minutu duže nego što trebaju. Mislim da to samo po sebi dosta govori.

Amerikanci vole dobru “romantičnu revoluciju“, ali revolucije nisu pesme Bitlsa i nisu romantične. Krvave su i mnogi ljudi umru, a ponekad umesto demokracije na vlast dođe diktator koji se tamo zadrži 50 godina, zaključuje Mening Bariš.

Pratite Krstaricu i preko mobilne aplikacije za Android i iPhone.